Саботажа Јужног тока – то је „пуцањ у себе саму“

Генерални директор аустријског петрохемијског гиганта, компаније OMV Герхард Ројс у интервјуу за бечко издање Профил назвао је покушаје ЕУ да обустави изградњу гасовода Јужни ток „пуцњем у себе саму“.

Одлука руководства ЕУ да уведе против Русије нови пакет санкција са новом снагом поставила је питање о адекватности дејстава ове организације. Слепо пратећи ултимативне захтеве Вашингтона, Брисел полако, али сигурно прилази „црвеној линији“, иза које његова дејства наносе директну штету сопственим грађанима. Ова црта пролази линијом сарадње Русије у ЕУ у енергетској сфери. Покушаји Брисела да је обуставе значиће ударац по енергетској безбедности читаве Европе, пошто земље ЕУ директно зависе од руских енергената. Логика је овде сасвим проста и без било каквих политичких шпекулација – подсетио је за Глас Русије шеф руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов:

- За купце енергетска безбедност се састоји у могућности да добију енергенте у њима потребном обиму, без прекида и без транзитних ризика. За продавце енергетска безбедност се састоји у јасним гаранцијама куповине енергената и у осигурању транзита.

Како је напоменуо са тим у вези стлани преставник Русије у ЕУ Владимир Чижов, у догледној перспективи замене за руски гас на тржишту ЕУ нема. Према његовим речима, тренутно само две земље у саставу ЕУ теоријски могу да дозволе себи да не увозе енергенте – то су Данска и Велика Британија.

Ипак, и у Великој Британији већ наредних година могу да се појаве озбиљни проблеми. Од 2000. године сопствена прозводња гаса у овој земљи пала је отприлике двоструко због смањења резерви у Северном мору. Традиционални партнери Лондона у сфери енергетике су Норвешка и Катар, мада и њихове могућности су ограничене. Зато управо Велика Британија – ма шта говорио премијер Дејвид Камерон – објективно има потребу да продубљује сарадњу са Русијом – подвукао је у разговору за Глас Русије директор руског Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин:

- Реч је о потенцијалној могућности да се смањи врло висока цена гаса за потрошаче у самој Великој Британији. Дата цена у последње време веома је скочила. Треба такође узимати у обзир околност да експлоатација у Северном мору у последње време не расте, већ напротив, само пада.

Узимајући у обзир сложену политичку и економску ситуацију у Европи, Гаспром предузима додатне мере да повећа поузданост испорука гаса на европска тржишта. Реч је, између осталог, о приоритетној реализацији таквих перспективних праваца као што су испоруке течног природног гаса и развој у Европи мреже подземних складишта гаса. У оквиру првог правца активно се ради на пројекту Балтички течни гас. Он између осталог подразумева испоруке течног гаса на тржишта оних европских земаља где Гасром не врши цевоводне испоруке. То су Шпанија, Португалија и Ирска. Пројекат развоја гасних складишта већ обухвата Аустрију, Велику Британију, Немачку и Србију. Према подацима Гаспрома, тренутно његови капацетети за чување гаса у Европи износе 5 милијарди кубних метара.

Петар Искендеров,