Или децентрализација или блокада БиХ!

Баланс у расподјели сједишта заједничких институција у БиХ катастрофално је нарушен, што мора бити исправљено чак, уколико затреба, под пријетњом да ниједан закон неће проћи уколико предвиђа лоцирање централе у Сарајеву, упозорио је Милорад Живковић, замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

У интервјуу за "Фокус" Живковић говори о природи ентитетског гласања у парламенту БиХ, каскању на путу либерализације визног режима, али указује и на неуставно понашање колега из Клуба Бошњака у Вијећу народа РС.

ФОКУС: Недавно сте у парламенту БиХ упозорили на проблеме у вези са смјештајем заједничких институција. На шта се то односило?

ЖИВКОВИЋ: Преко седам милиона марака издваја се за смјештај заједничких институција. У томе предњачи Сарајево, гдје је смјештено чак 59 заједничких институција, само четири су у Источном Сарајеву, двије у Мостару. Централизација заједничких институција БиХ више је него очигледна. Настојања иду у правцу да се од Сарајева направи град који једини има институције, док остали градови треба да се баве другим пословима.

ФОКУС: Да ли је такво стање, можда, посљедица пасивности српских и хрватских представника или је притисак Бошњака исувише јак?

ЖИВКОВИЋ: Расподјела институција јесте катастрофална. Неки закони подразумијевали су да у тексту буде уврштено сједиште агенције, негдје су то били изразити захтјеви међународне заједнице. Разлози никад нису били довољно добро образложени. У наредном периоду никаква прича о сједишту неке институције не може завршити у Сарајеву. То би требало да се измјести у Добој, Бању Луку, Тузлу, Мостар. Неколико пута тражили смо да Централна банка БиХ буде измјештена у Бању Луку, али очигледно је да људи немају слуха о потреби децентрализације БиХ. Као што бошњачке партије имају жељу да блокирају неке процесе својим ултимативним захтјевима, тако и српски представници могу на исти начин рећи да је доста више овакве расподјеле. Ако затреба, ниједан закон неће бити донесен док се та расподјела не направи правично. Немам податак гдје ће бити смјештене неке полицијске агенције, али то не смије бити Сарајево. Они који понуде најбоље услове за њихов смјештај треба да имају предност.

ФОКУС: Може ли парламент БиХ реализовати услове из Мапе пута до октобра?

ЖИВКОВИЋ: Закони из Мапе пута у процедуру су дошли прегласавањем свих представника из РС. Нису могли проћи. Некада се прегласавање одигравало у Савјету министара БиХ, некада у парламентарним комисијама. Само консензус може да нас доведе до безвизног режима. Прегласавање нас присиљава да у парламенту БиХ користимо ентитетско гласање. Када Бошњаци престану прегласавати и тако мијењати суштину закона, укључујући и Устав БиХ, и за то кривити представнике из РС, доћи ћемо до закона за безвизни режим. Искрено се надам да ће то бити што скорије.

ФОКУС: Ентитетско гласање је актуелна тема, при чему се оно често оспорава, док се губе из вида мотиви који доводе до употребе тог механизма. Шта пракса показује по питању односа снага у парламенту БиХ?

ЖИВКОВИЋ: Када би се истраживачко новинарство заинтересовало за овај проблем, схватили би да је прегласавање на комисијама и другим мјестима далеко више пута кориштено од механизма ентитетског гласања. Систем одлучивања у комисијској фази, гдје се амандмани на законе убацују прегласавањем, и којима се у највећем броју случајева преносом надлежности нарушава Устав БиХ, те доводи до неопходности кориштења овог механизма. Истраживањем овог проблема дошли би до открића да је прегласавање кључни проблем у БиХ. Жеља за принципом један човјек један глас води до потпуне промјене БиХ и уставне позиције РС. Српска би остала без свих надлежности, имена и свега што она данас јесте. Ентитетско гласање само је блокада којом се не дозвољава прегласавање.

ОХР генератор кризе

Међународна заједница је генератор проблема БиХ. Док су они овдје, домаћим политичарима руке су везане. Представницима из РС који желе разговор руке су везане, а онима из ФБиХ ОХР је ослонац и вјетар у леђа за овакво понашање. Док је ОХР овдје, могуће су само блокаде. Није добар потез Клуба Бошњака, јер је антиуставан и неполитички. Ништа нам није страно док је међународна заједница ту, с понашањем према РС као према кривцима, а према Бошњацима као према жртвама. У таквим околностима од БиХ као модерне државе у скоријој будућности нема ништа.

Ко профитира на закупу

Највећи дио новца за смјештај заједничких институција одлази у приватне џепове. Евидентна је жеља да се то не промијени. Велике су разлике у вези са цијенама за закуп просторија. Најскупље су у Мостару, гдје је квадрат закупа дупло скупљи него у Сарајеву и Бањој Луци. Проблем недостајућег простора од 39.000 квадратних метара јесте тај што Сарајево нема више могућност да нуди нове просторе или су они прескупи. С друге стране, не желе градове у РС, гдје је квадратни метар и до осам пута јефтинији, а локалне власти и комплетна РС имају жељу да те институције смјесте, дајући бесплатно мјесто гдје ће се градити објекти, каже Живковић