Црне демографске прогнозе: До 2032. у Србији милион Срба мање!

Србија ће због старости људи, пада наталитета и миграције становништва до 2032. године изгубити скоро милион становника у односу на данашњи број. Према подацима Републичког завода за статистику, Србија је у јуну 2008. имала 7.350.222 становника, а процене стручњака говоре да ће у следећих двадесетак година овај број пасти на око 6.470.000.

Према подацима Завода, у нашој земљи тренутно има највише насеља с мање од 500 становника (2.722), а само 18 са више од 50.000 људи. Са смањењем броја становника наша земља би ускоро могла да остане без стотина села и великог броја сеоског становништва. Наиме, прогнозе стручњака Института за политичке студије говоре да ће у наредних 15 година бити угашено свако четврто село у Србији. У последњих неколико деценија нестало је више од 2.000 села, а исту судбину може доживети још 200 у којима тренутно живи мање од 50 становника просечне старости изнад 60 година!

Југ најкритичнији

Бела куга највише погађа Пчињски округ, југ Србије, Димитровград, Пријепоље... Познаваоци демографских прилика упозоравају да Србији озбиљно прети одумирање сеоских насеља. Судбину Коритњака у Нишкој Бањи, Растелице, Тачевца и Вукојевца у Куршумлији, Ђорђевца у Бујановцу или Репушнице у Књажевцу, који од 2002. године немају ниједног становника, врло вероватно доживеће насеља попут Његошева у општини Бачка Топола, Трешњевке код Крагујевца, Криваје у општини Сјеница, Брестова код Новог Пазара и још многих других у којима је остало мање од 50 душа.

Празна села, пуни градови

Док се села празне, градски центри попут Београда, Новог Сада, Ниша, па и Врњачке Бање бележе увећање броја становника. Поређења ради, Београд је 1991. године имао 1.602.226, а 2008. године 1.621.396 становника. Ниш је 1991. имао 248.086, а прошле године 255.295, док је број грађана који живе у Новом Саду са 265.464 за претходних 18 година увећан на 323.708. Интересантно је да данас и Врњачка Бања броји више становника у односу на 1991. године - 26.462, а имала је 25.875 становника.

Културолог Дивна Вуксановић наводи да грађани из неразвијених средина одлазе у веће градске центре како би лакше пронашли посао и имали боље услове за живот.

- Напуштање сеоских заједница последица је дугогодишњих глобалних трендова, економско-социјалних и културних услова. Људи беже из села у град да би обезбедили боље услове за живот, адекватно образовање, посао, плату... Тако имамо одређена подручја где се популација умножава, док са друге стране имамо доста општина које остају без становника - прича Вуксановићева.

Миграције из села у град, као и омладине у иностранство, према њеним речима, општи су тренд, али ми не морамо у овом да пратимо друге.

- Српска нација је веома стара, а број новорођених је јако мали. Зато би држава морала да стимулише рађање и родитељство, а не да све препушта стихији. Кључ за демографски развој није у медицини, већ у расправи на нивоу државе. Поред тога што мора да нађе начин да задржи омладину да остане у својим срединама, држава мора да обезбеди сто одсто доходака за децу - каже Вуксановићева.

Небрига државе

Према њеној оцени, српска насеља се не би претварала у пустош да наша држава брине довољно о популацији.

- Државе које брину о становништву уводе мере које стимулишу репродукцију, сурогат материнство, репродукцију матичних ћелија, либерализацију како у здравству, тако и у другим сегментима друштва. Друге само делом делују стимулативно. Таква је наша, у којој и даље доминира то патријархално васпитање. Али ни то не би био проблем када би дете у нашој земљи било гледано као највећа вредност и стратешки приоритет, као што је случај у Скандинавији, где су деца најзаштићенија и где буквално држава брине о њима - рекла је Вуксановићева.

Психолог Александра Јанковић сигурна је да ће се услед осиромашења народа миграције и убудуће дешавати, а број становника смањиваће се и због старости нације.

- Оно што можемо очекивати јесте да ће се заиста остварити прича да ће малтене цела Србија живети у Београду и још неколико већих градских центара. Немогућност запошљавања и лоши услови живота испразниће већ увелико осиромашена мања насеља и сеоске средине. Још тужније је што млади једва чекају да заврше школу и оду из земље. Зато држава треба да стимулише родитељство - сматра Јанковићева.