Србија неће остати без руског гаса

Недавно се јавило питање смањења испорука руског гаса Србији за 28%. Разлог су дугови Србије за већ испоручене количине. У сваком случају, у телефоснком разговору са руским председником Валдимиром Путином србски премијер Александар Вучић је изјавио да постоји спремност да се исплати 100 милиона евра од укупно 200. Раније је Вучић изјавио да Србија не бежи од дугова, и да верује да ће Русија изаћи у сусрет.

Ситуацију коментарише директор Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов:

- Мислим да ће бити нађен компромис. Сматрам да је ово више опомена Србији да би требало да се определи. У том смислу и око пројекта „Јужни ток“, који би како ми се чини, требало да добије неко убрзање. Ако већ Србија покушава да седи на две столице и ако је решена да настави свој пут ка ЕУ и тиме пристане на притиске Брисела, онда тешко може да рачуна на хуману позицију Русије по питању цене гаса. То није елемент уцене, већ здраве логике. Зашто бисмо ишли у сусрет, ако не видимо позитивне тенденције у другим сферама?

Европа, нажалост, заузима врло оштре позиције тиме што саботира „Јужни ток“ и зато желимо да чујемо отворенију подршку овом пројекту и то не по кулоарима, већ јавно. Србија нема потребе да зазире у овој сарадњи са Руском Федерацијом, посебно ако узмемо у обзир да је Русија овде највећи инвеститор, а да је наша компанија „Гаспром“ власник пакета акција „Нафтне индустрије Србије“. Мени се чини да ће се све овде решити без двоструких игара. Тим пре што што ово није ситуација као са Украјином, коју ми решавамо месецима и чак годинама и ако ћемо искрено, нама су већ истањени нерви. Али, чак са Украјином успели смо да решимо питање дуга за 2013.годину. Са Србијом је другачије- верујемо једни другима.

Што се тиче руско-србских односа, конкретно „Јужног тока“, овде би требало подсетити на једни важну чињеницу. Гинтер Етингер више не носи функцију европског комесара за енергетику, сада се за његово место боре Шпанац Мигел Ариас Кањете и Словак Марош Шефович. Константин Симонов подсећа да је Словачка била једна од држава која се залагала против увођења санкција Русији. Иако то не значи да се Европа одриче одређене анти-руске реторике, то неће утицати на србско-руске односе:

- Требало би рећи да су погрешно Етингера сматрали проруски настројеним. Иако су кандидатуре и Шпанца и Словака повољније за Русију, они ће ипак морати да се понашају у складу са проевропском бирократијом и да наставе ту антируску линију, иначе рескирају да остану без својих позиција. И нема гаранција да они неће понављати све оно што смо слушали много година. На нашу сарадњу са Србијом, све ово неће утицати. Све остало- то је питање самоуважавања, да ли ће Србија бити спремна да под притиском Европе прихвати све захтеве Брисела. Али, Србија, чини ми се, неће прихватити непотребне захтеве. У сваком случају двострани уговори и изградња „Јужног тока“ и заштита инвестиција не противречи нормама ЕУ.

Григориј Соколов,