Атина- Посебно признање владама Српске и Србије

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић рекао је у телефонској изјави Срни да је ово признање додијељено на синоћњем свечаном пријему у Дому војске Грчке, гдје су се окупиле делегације које присуствују обиљежавању 91. годишњице пробоја Солунског фронта.

"Оваква обиљежавања треба помагати и РС сваке године мора да узме учешће у томе", рекао је Ристовић, истакавши да је пробој Солунског фронта свјетла тачка историје, не само за српски народ, него и све народе који су у то вријеме били под окупацијом.

Он је навео да је данас положио цвијеће на споменик борцима савезничких армија страдалим у борбама на Солунском фронту у грчком мјесту Поликастро, као и на споменик предсједнику Владе Краљевине Србије током Првог свјетског рата Николи Пашићу.

Ристовић је на пријему у Дому војске Грчке искористио прилику да члановима делегација савезничких држава из Првог свјетског рата подијели промотивни материјал "Љепша Српска", који су изразили одушевљење љепотама и туристичким потенцијалима Српске, те му посебно захвалили што је у Солуну одао почаст и њиховим палим борцима.

Он је најавио да ће се сутра састати са отправником послова БиХ у Атини Веселом Планинчић.

Ристовић је први министар у Влади РС који је присуствовао обиљежавању пробоја Солунског фронта.

Поводом обиљежавања 91. годишњице пробоја Солунског фронта, које је у програму обиљежавања значајних историјских догађаја које његује Влада Српске, Ристовић је јуче положио цвијеће српским борцима на војничком гробљу на Зејтинлику у Солуну.

Српска војска, у којој се борио знатан број добровољаца из свих југословенских крајева, на Солунском фронту имала је укупно 42 725 погинулих и рањених. Пали српски војници сахрањени су на војничком гробљу Зејтинлик у Солуну.

Солунски фронт, који су на Балкану створили савезници од 1915. до 1918. године од Дедеагача до Валоне у дужини од скоро 600 километара, добио је назив по главној бази - Солуну.

На овом фронту биле су распоређене савезничке француске, српске, британске, грчке и италијанске трупе, а до 1917. године и руске, против централних сила Њемачке, Бугарске и Аустроугарске.

Стварање Солунског фронта почело је 5. октобра 1915. године у Солуну искрцавањем двије француске и једне британске дивизије, а од марта до половине маја 1916. године са Крфа је пребачена и српска војска, коју је чинило 6 025 официра и 124 190 војника.

Главни удар 1918. године извела је српска војска - шест пјешадијских и једна коњичка дивизија, ојачане са двије француске пјешадијске дивизије. Пробој је извршен од 15. до 17. септембра 1918. године.

Послије пробоја Аустро-угарска је 4. новембра положила оружје, чиме је убрзан и коначни пад Њемачке.