Почетна страница > Новости
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Без Лисабонског уговора могућ и распад БиХ
05.10.2009. год.
Потреба за европском спољном политиком која би била јаснија и оријентисана на конкретније циљеве готово нигде није тако изражена као у Босни и Херцеговини - попришту најкрвавијег рата у европској савременој историји, земљи која је у исто време дивља, очаравајућа и дубоко подељена.
Ако 14 година после рата у ком је било 100.000 погинулих људи још имају неких снова, ти снови су везани за Европу. Али, иако је Сарајево од Беча или Рима удаљено само неколико сати лета авионом, ту раздаљину је тешко прећи. Због слабог напретка у спровођењу реформи Босанци су изостављени из недавног плана за укидање виза грађанима Балкана који ће путовати у ЕУ.
Да ли ће овај вакуум у ком се босанска политика налази попустити, делимично зависи и од исхода ирског референдума од петка о Лисабонском споразуму. Ако би 27 чланица ЕУ ратификовало и почело да спроводи овај споразум, то би у доброј мери ускладило спољну политику ЕУ и допринело би њеном преображају у истинску глобалну силу. Истовремено, то би значило и крај вета Француске и Немачке на даље проширење, што би значајно охрабрило земље западног Балкана, укључујући и Босну.
„Споразум из Лисабона би овде несумњиво донео промене“, сматра високи представник ЕУ Валентин Инцко. „Он би донео снажан зрак наде у наставак процеса проширења и значио би да је ЕУ пронашла механизме који су јој потребни за решавање проблема, да говори једним гласом и да може да понуди бољу перспективу“.
За сада је, међутим, Босна и Херцеговина на гласу као земља у којој ЕУ бележи невиђено лоше резултате - уз истовремено улагање невиђено великих количина новца - мада се у принципу не може пожалити да оскудева у инструментима за усмеравање будућности ове земље. Ту су војне снаге које броје 2.000 припадника, полицијска мисија, специјални представник, велике материјалне инвестиције и утицај на домаће политичаре који су за придруживање ЕУ.
У пракси, међутим, Босна и Херцеговина илуструје све недостатке Европске уније. Мисија ЕУ у Сарајеву има четири засебне канцеларије, чији функционери готово свакодневно одржавају састанке једни са другима, са особљем 20 амбасада појединачних земаља ЕУ у Сарајеву и са представницима међународних тела. ЕУ у Босну улаже најмање двоструко више новца него ма која друга земља, укључујући и САД, али ако неко жели нешто да обави, одлази у амбасаду САД - зато што САД говори једним гласом и не треба им 18 месеци да обаве сваку, макар и најмању ствар. „Босна је дисфункционална“, сматра бивши високи представник, Британац Педи Ешдаун, „али није толико дисфункционална као Брисел“.
Уколико се изјалове и наде које се полажу у Споразум из Лисабона, Ешдаун и други познаваоци прилика у Босни и Херцеговини не искључују ни могућност најгорих сценарија, као што су распад те вишенационалне државе или поновна ескалација насиља.
Да ли ће овај вакуум у ком се босанска политика налази попустити, делимично зависи и од исхода ирског референдума од петка о Лисабонском споразуму. Ако би 27 чланица ЕУ ратификовало и почело да спроводи овај споразум, то би у доброј мери ускладило спољну политику ЕУ и допринело би њеном преображају у истинску глобалну силу. Истовремено, то би значило и крај вета Француске и Немачке на даље проширење, што би значајно охрабрило земље западног Балкана, укључујући и Босну.
„Споразум из Лисабона би овде несумњиво донео промене“, сматра високи представник ЕУ Валентин Инцко. „Он би донео снажан зрак наде у наставак процеса проширења и значио би да је ЕУ пронашла механизме који су јој потребни за решавање проблема, да говори једним гласом и да може да понуди бољу перспективу“.
За сада је, међутим, Босна и Херцеговина на гласу као земља у којој ЕУ бележи невиђено лоше резултате - уз истовремено улагање невиђено великих количина новца - мада се у принципу не може пожалити да оскудева у инструментима за усмеравање будућности ове земље. Ту су војне снаге које броје 2.000 припадника, полицијска мисија, специјални представник, велике материјалне инвестиције и утицај на домаће политичаре који су за придруживање ЕУ.
У пракси, међутим, Босна и Херцеговина илуструје све недостатке Европске уније. Мисија ЕУ у Сарајеву има четири засебне канцеларије, чији функционери готово свакодневно одржавају састанке једни са другима, са особљем 20 амбасада појединачних земаља ЕУ у Сарајеву и са представницима међународних тела. ЕУ у Босну улаже најмање двоструко више новца него ма која друга земља, укључујући и САД, али ако неко жели нешто да обави, одлази у амбасаду САД - зато што САД говори једним гласом и не треба им 18 месеци да обаве сваку, макар и најмању ствар. „Босна је дисфункционална“, сматра бивши високи представник, Британац Педи Ешдаун, „али није толико дисфункционална као Брисел“.
Уколико се изјалове и наде које се полажу у Споразум из Лисабона, Ешдаун и други познаваоци прилика у Босни и Херцеговини не искључују ни могућност најгорих сценарија, као што су распад те вишенационалне државе или поновна ескалација насиља.
- Извор
- Блиц
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Tirzepatid je relativno nova terapija u oblasti dijabetesa i lečenja gojaznosti koja je privukla veliku pažnju svetske medicinske kao i šire javnosti zbog rezultata kliničkih ispitivanja. Reč je o sintetič...
Ишијадикус бол, познат и као бол у доњем делу леђа који се шири дуж ноге због прит...
Iako su ulaganja u zdravstvo širom Balkana među najvećim državnim izdacima, čini se da su pacijenti jednako nezadovoljni, i u članicama EU poput Hrvatske i Slovenije, i na celom...
Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва...
Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра...
Остале новости из рубрике »















