Откривени храм

Иначе, у непосредној близини откривених темеља старе цркве је пре стотинак година саграђена Црква Вазнесења Христовог, а 1993.г. је по замисли Митрополита Амфилохија и са благословом Васељенског, Руског и Српског Патријарха започета изградња великог Саборног Храма Христовог Васкрсења, иначе другог по величини у нашој помесној Цркви.
Црква Вазнесења Христовог спада у једну од више стотина цркава која је опогањена, оскрнављена и опљачкана за време једнопартијског система. Потресно је протестно писмо које је подгорички Прота Јован Кажић на Петровдан 1958.г. упутио општинским властима у Подгорици због опогањене и девастиране Цркве Вазнесења Господњег у Момишићима. Прота Кажић наводи да је тај храм у положају у коме се не налази ниједан у тим крајевима. „Цријепови који нису однешени, поломљени су. Иконостас је упропашћен. Књиге и црквене одежде не постоје, сем отпаци растурени по цркви. Врата, прозори и стакла уништени су, а што је најскандалозније храм је претворен у јавни клозет“. Прота даље тражи помоћ за поправку и каже да „уколико се оправка не би извршила... потписани ће бити принуђен поднети у сваком случају убедљив предлог и тражити да се овај храм поруши, што би био јединствен и усамљен случај у пракси наше црквене хијерархије“.
Није тешко погодити да власт и толике тадашње установе културе ништа нису предузеле. А да је такво стање остало и током потоњих деценија видимо из дневног листа „Побједа“, који је 10. јуна 1980.г. неким чудом објавио фотографију Цркве Вазнесења Христовог са кратким записом да је „унутрашњост црквице запуштена и зарасла у коров док звоник и кров свакодневно пријете да се сруше што представља потенцијалну опасност нарочито за дјецу околних зграда која своје мјесто за игру налазе у црквици и њеној околини“. А када је, након тог записа, данашњи Протојереј Драган Митровић са пријатељима кренуо да тај свети храм очисти од измета и корова, полиција га је привела, ухапсила, саслушавала и малтретирала!?!
Као што је скоро увек чињено, Управа Храма је одмах обавестила Министарство културе и Завод за заштиту споменика културе Црне Горе о проналаску. Тражено је да се за тај прворазредни археолошки локалитет изради пројекат и изврше истраживања како би се остаци храма сачували, презентирали јавности и причислили осталим споменицима културе.
Нећете промашити ако закључите да нико из Министарства културе и Завода за заштиту споменика не само да за са скоро годину и по дана није дошао да види о чему се ради него нису нашли за сходно ни да одговоре на упућене дописе. А непрестано говоре „о дужности државе да заштити и валоризује културна добра“!?!
Дуго сам размишљао и још увек размишљам о неспрофесионалном и некултурном односу „културних“ посленика. Још нисам дошао до одговора. Можда им смета што је реч о земљишту и храмовима који се налазе у својини Митрополије Црногорско-Приморске? Можда им смета што је олтар новооткривеног храма окренут према истоку, баш као и мала и велика црква у близини, а не према западу? Да је којим случајем олтар окренут према западу давно би дотрчали, забранили радове и све то прогласили за власништво Барске римокатоличке надбискупије!