Има ли места за србски језик у БЈР Македонији

Билборди на којима пише "Стоп србској асимилацији македонске нације" могли су се до пре неки дан видети у Скопљу. Уклоњени су уочи доласка делегације из Београда на заједничку седницу двеју влада у недељу. Иако је на састанку оцењено да нема отворених питања, у Македонији је око 35.000 припадника српске заједнице који, изгледа, сва права имају само на папиру.

Желимо да слушамо македонску музику, а не србски кич – тако партија бившег македонског премијера Љупча Георгијевског објашњава своју кампању која укључује билборде по македонској престоници и активности на друштвеним мрежама.

У партији Горгијевског се прибојавају губитка македонског националног идентитета. Међутим, они који добро познају тамошње прилике кажу да је већ деценијама на делу покушај асимилације Срба у Македонији.

На папиру, сва права су ту. У пракси је битно другачије.

Професор Душан Вељковић, који је једну деценију предводио Национални савет Срба у Македонији, каже да србска заједница нема културне институције на свом језику. Лист Слово излази нередовно због недостатка новца, а многе иницијативе српске мањине упућене македонским властима – на томе су, каже Вељковић, и остале.

"Изостала је свака намера македонских власти да нам пруже неопходну финансијску и другу помоћ која је била далеко испод нивоа који је Република Србија давала македонској мањини у Србији", рекао је Вељковић.

Политичар Драгиша Милетић признаје да је кривица и до српске заједнице у Македонији, која је разједињена, али и до матице која, каже, одавно нема слуха за њихове потребе.

"Морам да кажем да је узлазна линија између Македоније и Србије што се тиче односа, али то не задовољава потребе Срба у Македонији. Мени ништа не значи кад дођу министри, изљубе се, изгрле, закључе да је све супер, али остају проблеми обичног човека", каже Милетић.

Пре неколико деценија, у Македонији је више хиљада ђака похађало наставу на србском језику. Данас, ни 200 њих. Млађе генерације Срба у Македонији слабо знају србски.

Жарко Николић, рођени Скопљанац, ради на Македонској телевизији око две деценије, од оснивања Редакције на србском језику, чија се получасовна емисија Видик емитује тек три пута недељно и, једном у месецу, једна једносатна.

Иако комерцијалне телевизије преносе многе емисије из Србије, за разлику од Албанаца, Бошњака и Рома, Срби немају приватну телевизију на свом језику. Поставља се питање како, уз све проблеме, сачувати србски идентитет.

"Не верујем да после свега постоји спремност код истакнутих Срба да се ангажују. Ако би се обезбедила средства, можда би се нашли неки нови Срби у Македонији спремни да се ангажују, да се поново опет организују", сматра Душан Вељковић.

Године 2006. тадашња држава Србија и Црна Гора и Македонија потписале су споразум о међусобној заштити мањина. За почетак, можда би било довољно да почне да се примењује.