Салмонела поштом стигла у Словенију?

Љубљана, 20. јула – „Манчмелоу” који је словеначко Министарство здравља прогласило нејестивим, односно штетним по здравље, стигао је камионом који има темпериране коморе (нешто попут хладњаче, где се компјутерски прати температура током целог пута) – на гранични прелаз Обрежје, главни друмски улаз из Хрватске у Словенију, код Загреба, 5. јула ујутро, открива „Политика”. Наш лист је дошао до извештаја „о проби – храна”, који је издао Здравствени инспекторат Републике Словеније (ЗИРС) – регионална јединица Ново Место – ММП Обрежје, који је уједно „пошиљалац, наручилац, платиша” са адресом регионалне експозитуре Обрежје 26, 8261 Јесенице на Долењскем. Сазнајемо да је узорак из хладњаче узела службеница Романа Томше, 5. 7. 2007. у 8.30 сати.

Занимљиво је да у извештају ЗИРС у рубрици „стање приликом одузимања” (узорка) пише – „одговарајуће”, према суду службенице Томше. Она је одредила анализу „количине – 105 грама”, изабравши „јединице” производа које је у рубрици „анализирати” описала као „печена и полупечена пецива, десерти, пите, крофне... с кремом”. Ту је и шифра инспектора (0175). „Политика” је дошла до целокупне документације и свих анализа обављених у Словенији иако исте, како данас сазнајемо у фабрици „Јафа АД Црвенка”, још из Љубљане нису стигле произвођачу, што је потпуни парадокс.

Из службених словеначких папира уочљиво је да је ЗИРС на само једној „јединици од 25 грама узорка” манчмелоуа – оној означеној као број 2 – открио салмонелу спп. Иста „јединица” је заједно са преостале четири анализирана у периоду од 6. 7. до 13. 7. 2007. на још шест бактерија и гљивицу, али су сви остали налази били негативни, односно у потпуности су задовољили санитарне прописе ЕУ. Дакле и узорак број 2.

Оно што је апсурд јесте да су сви узорци „манчмелоуа” на анализу стигли око 28 сати касније пошто су узети из хладњаче, односно 6. 7. 2007. и то тек у 12.15 сати. То је датум „пријема”. Зашто је „манчмелоуу” требало више од једног дана да превали пут од неколико десетина километара, објашњава рубрика „узорак донет: поштом”. Са граничног прелаза је послат – поштом? Како нам је речено данас у фабрици у Црвенки, овај податак баца ново светло на дилему како то да је суперанализа у фабрици у Црвенки, али и у још четири државе у региону показала да салмонеле у спорној серији „манчмелоуа” нема, а она се појавила само на посластици означеној као јединица бр. 2 у Словенији.

Руководство Црвенке упозорава да би узорци од тренутка вађења из коморе камиона до лабораторије морали бити чувани на хладном, што овде изгледа није био случај. У том случају је могуће да је узорак инфициран (салмонелом) током неодговарајућег или нестручног транспорта на анализу.

Извештај ЗИРС потписала је „шеф одељења” Татјана Рупел. Рупелова, вођа одељења за санитарну микробиологију, потписана је и под документом којим је обавестила надлежне да „манчмелоу”, према прописима ЕУ, треба прогласити штетним за здравље и не дозволити да се поменута тура посластица нађе на рафовима словеначких продавница. У ланцу имена која су се у Словенији појавила на почетку случаја „манчмелоу салмонела”, поред имена Рупелове и Томшетове, налази се и име главне здравствене инспекторке (Новак). Стручњаци у Љубљани, који желе да остану анонимни, не искључују могућност да је дошло до контаминације производа у тренутку вађења из камиона, односно током поштанског транспорта у време високих врућина, уколико пошиљка није била прописно упакована и обезбеђена. Не искључују ни могућност да је „Јафи” после успешне пропагандне акције у овдашњим електронским медијима путем оригиналних и занимљивих ТВ спотова, превише добро кренуло, а некоме то засметало. Остало је у сфери криминалистике.

Фабрика из Црвенке је у међувремену у Љубљани кренула у противофанзиву. Презимењакиња најславнијег словеначког песника – Катарина Прешерен посредовала је медијима изјаву за јавност „за објављивање – одмах” под насловом „Резултати суперанализе у Србији: ’Манчмелоу’ не садржи бактерију салмонелу”. Изјава открива да је „Јафа Црвенка” ангажовала једну од словеначких најагилнијих агенција за односе с јавношћу „Пристоп”, чији је власник Франци Заврл, некадашњи уредник „Младине” и један од четворице из „процеса против четворице пред војним судом ЈНА у Љубљани” у коме је био оптужен и тадашњи „Младинин” колумниста а данас премијер Словеније Јанез Јанша. „Пристоп” је путем свих овдашњих медија већ обавестио своју јавност да у спорном узорку „манчмелоуа”, чији је рок важења до 2. 1. 2008. године, суперанализа није открила бактерију салмонелу.
„Пристоп” је с датумом 20. 7. 2007. обелоданио и у Словенији да „Јафа АД Црвенка” још није примила од надлежних словеначких органа документацију и анализе производа „манчмелоу” које је обавио ЗИРС, уз напомену директорке производње „Јафа АД Црвенка” Јелене Јурић да је „у нашем интересу да се овај непријатан догађај што пре рашчисти и закључи” као и да ће „потрошачи и даље имати поверење у наше производе”.