Будућност у соларним аутомобилима

Швајцарац Луис Палмер представио је на новобеоградском Ушћу прво возило на соларни погон којим је 3. јула из Луцерна кренуо на пут око света.

Соларни такси, који има три тачка и развија максималну брзину око 90 км/х. Састоји се од соларног возила и приколице са соларним ћелијама које дају половину енергије, док се друга половина половина потиче из напајања возила путем утичница.

Овај такси је пројектован током три године на четири швајцарска института, рекао је Палмер током представљања свог аутомобила.

Он је рекао да на својим путовањима често провоза сапутнике, који такодје могу да управљају возилом јер управљач има могућност хоризонталног померања.

Пре него што је стигао у Србију, Палмер је возилом прошао кроз Немачку, Републику Чешку, Аустрију, Словачку, Мадјарску и Румунију, а следеће дестинације на које ће кренути наредних дана су Турска и Бугарска.

Палмеров циљ је да, у наредних најмање годину дана, предје најмање 50.000 километара и обидје бар 50 земаља, а ако у томе буде успео овај аутомобил ће бити прво моторно возило које је обишло свет без употребе фосилног горива.

Соларни ауто, који је у петак у Београду представљен као дизајнерски подухват научника са швајцарских института, још један је пример развоја технологије која је у производњи аутомобила започета пре око 20 година, изјавио је Тањугу директор Музеја аутомобила Братислав Петковић.

Према његовим речима, развој алтернативних енергената у аутомобилској индустрији није новост и на томе се у свету већ деценијама ради у циљу изналажења решења проблема загадјења животне средине, са једне, и проблема потенцијалног нестанка актуелних енергената у аутомобилској индустрији, с друге стране.

Српски научници који су се бавили том облашћу успели су да се много боље афирмишу у свету, тако да на овом простору истраживања у тој области нису узела маха, рекао је Петковић и додао да се Академија наука у одредјеном периоду бавила испитивањима могућности електричног погона код аутомобила.

Петковић сматра да алтернативни енергенти још увек не доживаљавају пробој на светском тржисту јер је великим компанијама у интересу експлоатација постојећих горива, али да ће алтернативни енергенти преузети водјство у аутомобилској индустрији, након што постојећи извори енергије буду пресушили.

Говорећи о третману старих аутомобила - "олдтајмера" - у Србији, Петковић је истакао да на том пољу постоји константна сарадња са приватним власницима старих аутомобила и да Музеј аутомобила у Улици Мајке Јевросиме, у Београду, поред своје сталне поставке излаже и аутомобиле који су за потребе музеја на кратко преузети од њихових власника.

"Уколико приватни власници желе да продају свој 'олдтајмер', они морају прво да га понуде Музеју аутомобила или Музеју науке и технике и да би га продали морају да добију дозволу Музеја", истакао је Петковић.

Он је изразио задовољство сарадњом која постоји измеду Музеја и љубитеља "олдтајмера" истакавши притом да сарадња постоји и на медјународном нивоу са српским стручњацима који су остварили успешне каријере у великим аутомобилским компанијама.

Поставка Музеја аутомобила обухвата део збирке у којој се налазе стари и ретки аутомобили, који имају посебан значај за упознавање развоја и техничког напретка аутомобилизма код нас и у свету.
Најстарији аутомобил је возило на три тачка, дрвене каросерије, са седиштем за две особе - Марот-Гардон произведен 1897. године у Француској.

У Збирци су и француски аутомобил "Charron" из 1908. године, са дрвеним паоцима на точковима и луксузном дрвеном каросеријом типа Ландолет, која се израдивала ручно по наруџбини, као и први аутомобил израдјен у великој серији на монтажној траци - модел Форд Т из 1925. године.