Посета претераних очекивања

Завршена тродневна посета државног секретара САД Хилар Клинтон Балкану требало је да посеведочи пажњу Вашингтона за тај регион. Од шефа америчке дипломатије у балканским земаљама очикивали су потврду подршке њиховом курсу евроатлантске интеграције. Ипак осим тога, у свакој престоници са посетом госпође Клинтон везивали су своје наде. Власти Босне и Херцеговине су се надале у помоћ у формирању нових органа власти после општих избора одржаних 3. октобра. Руководство Србије рачунало је на помоћ администрације САД у упостављању таквих преговора са властима Косова, који би помогли у решавању техничких питања,  али не би значили чак ни индиректно призање Приштине од стране Београда. Што се тиче самих косовских Албанаца, њима је најважније било да увере америчку администрацију у то да се ситуација у покрајини налази под контролом, без обзира на недавну оставку председника Фатмира Сејдијуа и сличан корак владе који се припрема.
 

Наш аналитичар Петар Искендеров сматра да су слична очекивања била од почетка претерана.
 

Главним резултатом балканске турнеје Хилари Клинтон могу се сматрати практично идентичне изјаве које је дала у Босни и Херцеговини и Србији, о томе да обе државе треба да уђу у састав ЕУ. Слична апстрактна констатација је максимим који данас Вашингтон може да обећа балканским престоницама. И овде се не ради о општем губитку пажње председника Барака Обаме према Балкану у поређењу са његовим претходником Џорџом Бушем. Просто кључеви за решавање актуелних балканским проблема, у првом реду косовског и босанског, сада се налазе не само у Белој кући или у Бриселу, већ и у рукама самих балканских лидера. Бутмирски процес, који се развлачи од октобра прошле године у Босни и Херцеговини отворено то показује. САД и ЕУ улажу огромне напоре како би убедиле босанске политичаре да пристану на централизацију своје земље. Ипак сви наилазе на принципијалност локалних Срба, који се прибојавају да живе са муслиманима у једном централизованој држави. Победа Милорада Додика на изборима 3. октобра и изјава о томе да његови истомишљеници нису заинтересовани за јачање Босне, наговештава нове проблеме за САД и ЕУ. А његове речи, упућене Хилари Клинтон - ми немамо проблеме са САД, већ имамо неслагања о ономе што се тиче перцепције унутрашњих проблема Босне и Херцеговине - није ништа друго до вешта дипломатска формулација. Она је била одговор на позив државног секретара становницима Босне и Херцеговине да учине своју владу функционалнијом и одговорнијом.
 

Али ако избори у Босни, одржани у прилично мирној ситуацији, макар омогућавају да се рачуна да ситуација неће изаћи ван оквира политичког процеса, на Косову се може говорити о правом међунационалном ћорсокаку. Уз то у погледу односа Београда и Приштине не функционише чак ни она апстрактна теза коју је Хилари Клинтон изрекла у Београду. Ми подржавамо тежњу свих страна региона да што скорије ступе у ЕУ, изјавила је она. Ипак супротно је схватање самог статуса Косова не само код САД и Србије, већ и међу земљама ЕУ, што не дозвољава пароли о предностима европске интеграције да профукционише.
 

Постоји још једна важна околност, која омогућава да се очигледно суди о погрешности политике Запада на Балкану. То је несметано проширење балканских криминалних организација у САД и западноевропским земаљама, истакла је у интервјуу за Глас Русије експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова:
 

Албанска трговина наркотицима заузима више него суштинско место на територији Швајцарске, Немачке, Белгије. Албански канали држе 40% испорука наркотика у Њујорку. То су више него озбиљне цифре. То је директна оретња безбеднсоти датих држава.
 

Тако да одговор на питање колико је успешна и значајна била посета Хилари Клинтон Балкану, биће не превише утешна. Њој је делимично пошло за руком да се расеју опаске оних који су почели да говоре мал те не о одласку САД са Балкана. Ипак решавање проблема безбеднсоти у региону и Европи у целини њена тродневна посета очигледно није приближила.