Трамп прогласио националну ванредну ситуацију због „кубанске претње“

Амерички председник Доналд Трамп прогласио је националну ванредну ситуацију и запретио увођењем високих царина свакој земљи која снабдева Кубу нафтом, чиме је нагло ескалирао притисак на Хавану, након што је америчка војна операција у Венецуели већ одсекла острвску државу од њеног најважнијег извора енергије.

Након што је раније овог месеца отео председника Венецуеле Николаса Мадура, САД су, по Трамповим речима, усмериле пажњу на Кубу, за коју он тврди да је „спремна да падне“ као следећа. У извршној уредби потписаној у четвртак, Трамп је Кубу означио као „неуобичајену и изузетну претњу“ националној безбедности САД.

„Сједињене Државе имају нулту толеранцију према пљачкама комунистичког кубанског режима“, наводи се у уредби. „Утврђујем да политике, праксе и поступци Владе Кубе директно угрожавају безбедност, националну сигурност и спољну политику Сједињених Држава.“

Уредбом се успоставља механизам за увођење строгих додатних царина на увоз из било које земље за коју се утврди да директно или индиректно продаје или испоручује нафту Хавани. Државном секретару и секретару за трговину дају се широка овлашћења да идентификују прекршиоце и предложе нивое царина председнику.

Ова мера формализује и појачава де факто енергетску блокаду која се већ недељама пооштрава. Америчка војна операција којом је раније овог месеца заробљен Мадуро пресекла је Куби примарни извор нафте.

Накнадни притисак на Мексико, последњег преосталог снабдевача Хаване, оставио је острво суочено са озбиљним несташицама.

Трамп је у уторак предвидео да ће кубанска влада „ускоро пропасти“, хвалећи се да је прекид венецуеланске нафте и прихода гурнуо Хавану на ивицу.

Према подацима аналитичке компаније Kpler, Куба има још само 15 до 20 дана нафтних резерви. Земља већ трпи свакодневне нестанке струје, а аналитичари упозоравају на економски колапс и хуманитарну кризу уколико брзо не дође до новог снабдевања.

Бела кућа је у информативном листу проглашење ванредне ситуације представила као неопходан одговор на злонамерне активности, оптужујући Кубу да угошћује „највећи прекоморски објекат руске сигнално-обавештајне службе“ и да пружа „безбедно окружење“ терористичким групама. Такође је оптужила Хавану за ширење „комунистичког“ утицаја на западној хемисфери.

Кубански председник Мигел Дијас-Канел остао је пркосан, изјавивши раније ове недеље да „суровост ових времена и бруталност претњи против Кубе неће нас зауставити“.

Куба је под америчким трговинским ембаргом од 1960-их, али се није суочила са могућношћу поморске блокаде још од 1962. године, када је тадашњи председник Џон Ф. Кенеди увео „карантин“ у трајању од 13 дана како би спречио пребацивање совјетских ракета кубанској војсци.

Извор: РТ (Ф)