Отава у рату за Арктик

Премијер Канаде Стивен Харпер кренуо је прексиноћ на тродневно путовање према Арктику да би обезбедио да суверенитет над том облашћу припадне Канади, само неколико дана пошто је Русија симболично на морско дно испод Северног пола побола своју заставу, јавља АП.
За премијером, у "мисију за арктички суверенитет" отпутоваће и велики контингент канадске војске. - Сви Канађани морају да схвате да тамо постоји садејство економских, еколошких и стратешких фактора, што ће имати пресудан утицај на будућност наше земље - рекао је Харпер додајући да је север "великим делом неукроћен, огромно складиште енергије и минералног богатства и драгоцен извор еколошког и културног блага".

Канадски премијер је хитно кренуо у арктичку мисију пошто је руска научна експедиција "Арктик-2007" побола заставу своје земље на дно испод Северног пола, обзнанивши тако почетак прикупљања научних доказа да се право Русије протеже све до самог Пола, односно да је подводни арктички гребен Ломоносов део Сибирске континенталне платформе, чиме би се руска територија проширила за додатних 1,2 милиона квадратних километара енергентима пребогатог морског дна. Канада је исмејала ту руску акцију, да би се брже боље одмах укључила у рат за Арктик. Иначе, Данска сматра гребен Ломоносов наставком свог Гренланда, а канадско острво Елесмер ближе је гребену од руске територије. Норвежани могу да, због архипелага Свалбард, такође истакну своје претензије.

Арктиком сада управља специјална међународна комисија УН, а Канада, Русија, САД, Норвешка и Данска покушавају да се изборе за највећи део колача - право на експлоатацију што већег дела океанског дна под којим, према америчком проценама, лежи четвртина светских залиха нафте и гаса. У условима глобалног отопљавања перспективе експлоатације су све веће. Реч је о низу сукоба - САД и Канада споре се око Северозападног пролаза, Норвешка и Русија око Баренцовог мора, Канада и Данска око малог острва Ханс крај Гренланда, руски парламент одбија да ратификује споразум о Беринговом мору са САД а Данска тврди да је сам Северни пол њен.

У центру ове Харперове мисије је Северозападни пролаз, који иде испод Северног пола, од Атлантика до Пацифика, а постао је атрактиван због глобалног отопљења - могао би да буде поморски правац којим би комерцијални бродови на путу од Европе до Јапана или Кине штедели око 4.000 километара. Док Канада инсистира на томе да је пролаз у оквиру њених вода јер великим делом пролази између острва Канадског арктичког архипелага, САД тврде да је реч о међународним водама. Зато је амерички амбасадор у Канади Дејвид Вилкинс оштро критиковао Харперову најаву да ће бранити Арктик; иначе, обе земље су саопштиле да ће направити патролне бродове који секу лед да би надзирале спорну област.

И Канада и Данска тврде да полажу право на острвце Ханс на улазу у Северозападни пролаз, између канадског острва Елезмер и данског Гренланда. Дански министар Том Хејем изазвао је 1984. кризу кад је на тој овећој стени подигао данску заставу, а ситуација се закувала пре две године, кад је тадашњи министар одбране Канаде Бил Грејем на острвцету подигао канадску заставу.