Савез земље и воде у скулптури

19. јануара, када православни хришћани прослављају Богојављење, у Москви, преко пута цркве Христа Спаса биће одржано откривање арт-објекта који нема премца у свету: то је инсталација од пеcка и леда Савез Земље и Воде.
 

Велики фламански уметник Рубенс има слику са истим називом, на којој је представљена богиња Кибела са рогом изобиља у руци и бог Нептун са грозним трозупцем. То је алегорија савеза две стихије – Земље и Воде. Руски скулптори заједно са колегама из САД, Канаде, Португалије и Шпаније пробали су да споје две стихије буквално. О томе како је настала ова идеја, у интервјуу за Глас Русије говори аутор пројекта, Рус Владимир Кураев.

Скулптурална композиција била је изведена још летос, каже скулптор. У њеној основи је намочени песак. Али наступила је страшна врућина! Схватили смо да је већи део воде испарио из песка. На јесен смо направили план како да сачувамо композицију од песка. Покрили смо је спрејом од лепка и воде. Овај филм није дао композицији да се расипа. Нико на свету пре нас није покушавао да сачува композицију од песка зими. Нама је то пошло за руком! И први пут смо додали лед: сада су у истом павиљону представљене и скулптуре од песка, и од леда. А идеја тог пројекта је да споји две стихије: Воду (лед) и Земљу (песак). Земља има боју, а лед је прозрачан, али у споју допуњују једно друго.
 

Композиција је посвећена Древној Русији. Једно насупрот другог налазе се скулптуре и пано направљени од песка и леда. Тако пешчана скулптура представља копију чувене Цркве Покрова на реци Нерли. Изграђену у 12. веку недалеко до старог руског града Владимира, ову цркву називају белим лабудом руске архитектуре. Црква од белог камена стоји на ливади коју река плави и за време пролећног изливања вода реке Нерле у потпуности је окружује. Како свећа, он се уздиже над просторима пашњака, одражавајући се у води... Пешчану копију ремек-дела светске архитектуре окруђују скулптуре руских светаца – Серафима Саровског, Сергија Радоњешког, а иза њим три сцене из руске историје: Ледена битка на Чудском језеру, где су руски војници на челу са Александром Невским разбили освајаче – тевтонске витезове... Чувени бој против татарских и монголских освајача на Куликовом пољу: руску војску предводи кнез Дмитриј Донској са мачом у рукама и води своју дружину у бој... Размера ове пешчане композиције је огромна – 7 метара у висину и 25 метара у дужину.
 

Ледени пано који се налази насупрот представља руски народ у тренуцима весеља, на празнику. Ту су и маске са прапорцима и фрулама које се веселе од Божића до Богојављења. И тројка упрегнутих коња, која носи снежним путем лепотицу. И јунак бајке Јемеља, који је ухватио штуку која говори. И птица Гамајун са људском главом која пева људима песме и предсказује будућност... А у центру леденог паноа се налази копија иконе Спас најпознатијег староруског иконписца Андреја Рубљова. Сама икона је направљена од песка, њен оквир од леда. Владимир Кураев сматра да је такав спој помогао да се изрази духовна моћ ове иконе, њена озареност.

Од леденог оквира, говори скулптор, излазе ледени зраци, као од сунца. Све то са осветљењем даје тродимензионалност, као и 3Д. Због разлике у материјалу ефекат је заиста необичан – подвлачи ваздушност, прозирност иконе.

Два дела композиције спаја сат који је направљен пола од песка, пола од леда и симболише пролазност живота, смену епоха и времена.

А у следећем раду Владимир Кураев обећава да ће спојити већ три стихије – песак, лед и ватру.