Соја - та ужасна грахорица

Није скупа, има је у свим крајевима свијета, могуће ју је наћи као чисту соју или као важан састојак у тисућама других прехрамбених производа попут круха који свакодневно једемо, колача, слаткиша, дјечје хране, млијека и производа који замјењују месо, у пахуљицама које једемо за доручак, умацима, грицкалицама, тјестенини. Нашироко се користи као сточна храна и храна за кућне љубимце. Лијечници, пољопривредници, нутриционисти, спорташи, угледне компаније чија су имена у сваком кућанству постала дио наше културе, државне власти - сви говоре о томе како је ово чудо од намирнице сигурно за употребу и добро за очување здравља. Соја је толико добра и нема баш никаквих штетних учинака да се њезина присутност у пуно индустријски произведених производа често пута чак ни не спомиње. А кад се негдје наводи, нисмо забринути јер знамо да је соја сигурна за јело.   

 

Соја се узгаја на стотинама милијуна јутара земље диљем свијета, осигуравајући сигурну зараду милијунима пољопривредника који весело плаћају намете онима који су креирали њезине генетски измијењене сорте и помогли некима од наших највећих мултинационалних корпорација у ширењу њезина мита. Жалосно је што већ десетљећима ти исти креатори и корпорације знају и притом намјерно скривају доказе о томе да дуготрајно конзумирање соје изазива рак и безбројне друге по живот опасне болести, уништава кости, уништава хормонски сустав како људи тако и животиња те потискује сексуални нагон. Чак и да ју се преко ноћи уклони из наше прехране, соја је тако дубоко усађена у прехрамбени ланац и тијела свакога тко ју је икад појео да ће њени негативни учинци здравственим проблемима мучити и оне који још нису ни рођени. Истина која стоји иза нападне комерцијалне интеграције ужасне грахорице у западњачку прехрану потресна је прича о пријевари, неодговорности великих корпорација, похлепи, манипулацији медијима и јавношћу, корупцији, застрашивању, политичком опортунизму, заташкавању, правним макинацијама, недјелотворности контролних механизама и владајућих тијела, тако да се у односу на њих компаније за производњу духана чине потпуно безазлене.  

 

 Не можете вјеровати? Можда ће и вас, након што се упознате с неким од доказа за ове тврдње, ухватити бијес. Не само због чињенице што је уопће дозвољен узгој, прерада и продаја још једног у низу прехрамбених производа за које је доказано да су опасни по здравље, него и стога што су у овом случају његови произвођачи и пропагатори од њега створили тако успјешан мит да су државни прописи и људи задужени за надзор јавног здравља очигледно поклекнули пред њим, оставивши произвођачима дословце потпуно слободне руке да наставе дезинформирати, збуњивати и тровати не само оне које су навукли на конзумирање њихових погубних производа већ и свакога тко је без знања о томе присиљен судјеловати у конзумирању ове токсичне бомбе која се налази у свим могућим врстама основних прехрамбених сировина, те у храни за стоку и перад која се користи за људску прехрану. Пасивно пушење је један проблем, присилна конзумација одређеног производа нешто је посве друго.  

 

 Како је моје заузимање за сигурне и природне алтернативе бројним индустријски добивеним прехрамбеним производима и здравственим поступцима у Аустралији постало нашироко познато, сада ми свакодневно пристижу очајничке молбе за помоћ или приче о ужасним особним трагедијама које су изравно повезане с употребом соје.   

 

 Након што сам у коловозу 2002. године гостовала у јутарњој телевизијској емисији ''Добро јутро'' на аустралском Каналу 7, наш су уред преплавили телефонски позиви и маилови који подупиру моја упозорења о опасностима од соје. Најпотресније су приче мајки чија дјеца пате од уобичајених симптома које им је проузрочила соја, а далеко најгоре је свједочанство шокиране мајке која је описала трагично дјетињство свог сина. Она је тијеком трудноће пила велике количине сојиног млијека, не знајући да притом трује свог сина женским хормонима. Касније, обзиром на то да јој је естроген оштетио репродуктивни сустав, није могла дојити дјечака па је он из приправка сојиног млијека за дојенчад који јој је препоручила њезина лијечница добио додатни естроген (сваки дан у количини која је идентична пет таблета за контрацепцију). Сполни органи њезина сина нису се развили али његове дојке јесу, па је одбијао ићи у школу док му није учињена обострана мастектомија. Не знајући што је узрок здравствених проблема, ова је обитељ наставила пити сојино млијеко; сада, у доби од 21 године, њезин син мора отићи на још једну обострану мастектомију али немају довољно новаца за тај захват. Пропагатори соје, који точно знају како њихови производи дјелују на људе, уништили су му живот као и животе милијуна других несретника - али, кладим се да без обзира на то и даље мирно спавају! Истина, овакве катастрофалне посљедице не погађају свако дијете које једе соју. Али то исто тако нису ријетки, јединствени или измишљени случајеви. То су документиране, раширене, учестале и у многим случајевима предвидљиве посљедице хормонске неравнотеже изазване асимилацијом великих количина естрогена. А одакле тај естроген? Из хране за мале бебе и сојиних напитака којима своју дјецу хране њихови брижни родитељи - често пута на препоруку стручног лијечничког савјета. Вјеројатно је ријеч о истој врсти савјетовања које очито не види никакве контрадикције у препоруци да се потпуно истим састојком који се преписује женама у менопаузи, како би се утјецало на разину њихових хормона, може поуздано хранити новорођенчад!   

 

 Једноставно речено, премда за неке медицинске стручњаке очито не довољно једноставно: храњење малих беба храном на бази соје једнако је као да им дајете пет контрацепцијских таблета дневно, према ријечима Швицарске здравствене службе. Ову непобитну чињеницу потврђује и велики број других истраживања, објављиваних још почетком шездесетих година па надаље. Недавно истраживање проведено на свеучилишту Цалифорнија-Ирвине под водством проф. др. сци. Францис Цринелле, професорице педијатрије, указало је на повећани ризик од изражених проблема у понашању попут АДХД-а, а које је потакнула висока концентрација мангана у дјечјој храни од соје. Према Цринелли, ''осим нарушавања њихова осјетљивог хормоналног сустава, сад је већ нашироко раширена и појава да мале бебе које пију сојино млијеко пате од озбиљних гастроинтестиналних поремећаја''. Међународна корпорација Нестле, власница произвођачке марке Царнатион, главни је заговорник соје. Можда их се сјећате као компаније која је донијела дјечју храну припремљену од соје у земље Трећег свијета, потирући храњење мајчиним млијеком и убијајући - према подацима Свјетске здравствене организације - 1,5  милијуна дјеце сваке године. Они то и даље раде, бесрамно форсирајући сојино млијеко за новорођенчад попут Алсоyа унаточ свим доказима да је смртоносно. Доиста нас не треба чудити узме ли се у обзир величина тржишта које прекрива овај производ. Инсигхт он тхе Неwс, истраживачки прилог Тхе Wасхингтон Тимеса (од 26. липња 2001.), цитира процјену једног независног стручњака да од укупног годишњег прихода од 3 милијарде долара, колико доноси сва храна за бебе заједно, производи од соје доносе 750 милијуна долара.    

 

 За сад су само власти у Великој Британији почеле озбиљно схваћати упозорења независних знанственика и размишљати о забрани продаје дјечје хране на бази соје. 

На жалост, ови нечувени злочини против мале дјеце које је могуће спријечити представљају само врх леденог бријега. Лоше сјеме у убојитој грахорици не занима ни доб ни спол његових жртава. Алуминиј је један од најраширенијих минерала у тлу, но на већини усјева не оставља трагове. Биљка соје је, међутим, пријемчива за алуминиј којег извлачи из тла, таложећи га у грахорицама. Ова контаминација још се додатно повећа кад се сојине грахорице потопе у танкове који садрже алуминиј и кад их се тијеком прераде испире киселином. Кад једемо соју мале количине алуминија из оба ова извора неизбјежно улазе у тијело. Сојино млијеко садржи 100 пута више алуминија од нетретираног крављег млијека. Није на одмет споменути и то да се као нуспроизвод приликом прераде соје добива лецитин. За разлику од разноврсних масноћа које се у великом распону природно јављају у јајима, орашчићима, сјеменкама и авокаду, овај нуспроизвод увијек је ужегао, а екстрахира се из талога који остаје након што се из грахорица отклони уље. Садржи велику количину отапала и пестицида и - погодите што се догађа. Умјесто да га баце у депониј за одлагање токсичног отпада камо и припада, произвођачи су за њега отворили још једно високо профитабилно тржиште називајући га додатком храни. Међу његове неодољиве особине убраја се способност изазивања оштрих болова у зглобовима (које се често пута погрешно дијагностицира као артритис) и тешког облика гихта. Додавање отрова само по себи довољно је грозно, али убојита грахорица једва да их и треба за играње своје смртоносне улоге. Она је већ крцата потенцијалним канцерогеним тварима и великом количином других биљних кемикалија које јамче стварање пустоши у људском организму. Ипак, унаточ увјерљивим доказима о катастрофалним посљедицама које дугорочна употреба соје изазива код људи и животиња, заговорници соје и даље тврде управо супротно - да све ове твари не само што нису штетне већ су заправо добре за вас!  Ствар је у томе што зрно соје садржи бројне фитоестрогене - описно име за  кемикалије које се налазе у биљкама, а имају естрогенско дјеловање. У природи они се јављају како би помогли регулацију циклуса парења код животиња, а у синтетском се облику у исту сврху користе у сточарству. Посвуда раширене таблете за контролу зачећа њихова су, разумије се, синтетска верзија намијењена људима. У великим дозама или уколико их се користи тијеком дугих временских раздобља фитоестрогени почињу давати протуестрогенски учинак. Знатно веће дозе користе се у кемотерапији за убијање станица рака. Врста кемијских спојева под називом фитоестрогени садржи на десетине подврста као што су цоуместани, изофлавони, лигнани и стероли, од којих свака садржи даљње подврсте. Соја садржи пуно изофлавона, укључујући и подврсте генистеин, цоуместрол и даидзеин. Знанственици већ дуги низ година знају да изофлавони у сојиним производима могу смањити функцију штитне жлијезде, доводећи до аутоимуне болести, па чак и рака штитњаче. Већ се педесетих година фитоестрогене повезивало с повећаним бројем случајева рака, неплодношћу, леукемијом и поремећајима у раду ендокриног сустава.    

 

Charlotte Gerson, с америчке Клинике за злоћудне болести Герсон, објавила је резултате детаљно проведеног истраживања (Gerson Clinic: Cancer Research, 1. липња, 2001. - 61 (11): 4325-8) којима доказује да је фитоестроген генистеин канцерогенији од ДЕС-а (diethylstilbestrola), синтетског естрогенског лијека који је даван милијунима трудних жена, највећим дијелом у раздобљу од 1938.-1971.године. Мало је оних који нису чули за смртне случајеве и ужасне патње које је овај лијек проузрочио безбројним женама и њиховим кћерима. Лабораториј за процјену здравствених ризика америчког Министарства енергетике објавио истраживање које показује да изофлавони у соји дјелују на исти начин као и забрањени инсектицид ДДТ изазивајући мултиплицирање станица рака дојке. Године 1988. тим са Тајванског свеучилишта под водством др. Тхеодора Каyа изнио је примједбу да је већ више од пола стољећа познато да соја изазива повећање штитњаче, особито код жена и дјеце. Др. Мике Фитзпатрицк, угледни токсиколог који се налази на челу  новозеландске кампање против соје, написао је 1998. знанствени рад у којем је цитирао већину објављених радова о опасностима од сојиних изофлавона који је, затим, поднио америчкој Управи за контролу хране и лијекова. Овај рад најприје је објављен у часопису Прице-Поттенгер Нутритиоти Фоундатион Јонрнал под насловом ''Изофлавони: панацеја или отров?'', а затим у часопису Тхе Неw Зеаланд Медкал Јоурнал (од вељаче 2000.) под насловом ''Производи од соје и њихов учинак на штитњачу''. Ово је дугачак, врло детаљан и застрашујући чланак.    

 

Поједностављено речено, то значи да соја може оштетити ваш жљездани сустав, а не буду ли ваше жлијезде функционирале како треба, то ће вам драстично нарушити здравље. Фитична киселина још је један слатки, мали саставни дио ове ужасне грахорице - те и она у потпуности руши углед произвођача који тврде да производи од соје представљају добар извор калција и помажу у спрјечавању остеопорозе. Зато што садржи више фитичне киселине од било које друге житарице или махунарке, и зато што фитична киселина спрјечава апсорпцију свих минерала, а посебно калција, соја у ствари тијело лишава калција. Инхибитори ензима из соје блокирају трипсин и остале ензиме нужне за одржање доброг здравља. Ово може изазвати озбиљне пробавне поремећаје, смањити пробаву бјеланчевина и изазвати кронични мањак есенцијалних аминокиселина.    

 

Све претходно наведене тврдње, као и многе друге, добро су документиране и доступне већ цијели низ година, а нови докази излазе на видјело готово  свакодневно. Подробније референце свих радова и извадака на темељу којих сам саставила ово поглавље превише су бројне да би их овдје укључила, али многе од њих можете пронаћи у посебном дијелу моје wеб-странице,  www.doctorsaredangerous.com.     

 

Унаточ свему, настојањима и преданошћу бројних знанственика, истраживача и лијечника ствара се могућност да се изнесе на свјетло дана огромни број вјеродостојних истраживања која јасно указују на протузаконите поступке компанија, на челу с Монсантом, чије су генетски модифициране пољопривредне сорте главни извор свих ових недаћа. Др. Раyмонд Пеат и његови сурадници показали су да је конзумирање тофуа (сојиног производа) повезано с деменцијом. У опсежном америчком  истраживању на узорку од осам тисућа америчких Јапанаца с Хаваја проведена је процјена конзумирања тофуа у средњим годинама живота, те његова повезаност с функционирањем мозга и структуралним промјенама у каснијој животној доби. Знанственици су провели радиолошко снимање неурона у мозгу и опсежна истраживања когнитивних функција, а након смрти испитаника извршили обдукцију. Откривено је да је повећа-но конзумирање тофуа повезано с индикацијама мождане атрофије и когнитивних оштећења у каснијим годинама живота. На аутопсији је код испитаника који су обилно јели тофу чак откривено отекнуће мождане шупљине и смањење тежине мозга. Ово истраживање објављено је у часопису The Journal of The American College of Nutrition од травња 2000., а затим и у гласнику Second Opinion Newsletter.   

 

Откуда, дакле, овај мит? Посљедњих година објављено је неколико истраживања о утјецају соје на људско здравље. Док се у истраживањима које финанцира индустрија соје хвале како је међу Азијаткињама постотак обољелих од рака дојке далеко мањи него код Американки, она занемарују истакнути да је прехрана Азијаткиња битно друкчија од прехране западњакиња.   

 

Класична азијска прехрана састоји се од више природних производа, много веће количине поврћа и више рибе. Њихова прехрана садржи и мање кемикалија те токсина зато што једу пуно мање индустријски обрађене хране. Вјеројатно је на ова истраживања утјецала чињеница повећања броја обољелих од рака међу Азијатима који су се преселили у Америку и прихватили америчке прехрамбене навике. Занемаривање значајних промјена у прехрани и стилу живота ових Американаца азијског подријетла, да би се претпоставило како је главни чимбеник више стопе оболијевања од рака смањени унос соје, спада у лошу знаност. Што се тиче мита о заштити од остеопорозе и негативних учинака менопаузе, закључак да Азијаткиње штити соја потпуно је апсурдан. Како је претходно речено, њихове навике и прехрана у потпуности су друкчији од западњачких, и подразумијевају врло ограничене количине хране лоше квалитете. Осим тога, оне ријетко пуше и пију алкохол, и не замјењују маслац који садржи витамин Д за маргарин добивен од сојина уља који је тако популаран међу обманутим западњацима.  

 

Остали популарни аргументи у корист соје су они који говоре да производи од ферментиране соје попут темпеха и натоа садрже високе разине витамина Б12. Ме-ђутим, у тим се аргументима не спомиње да се врста витамина Б12 која се налази у соји убраја у неактивне облике Б12 које људско тијело није у стању искористити. Неки су истраживачи изнијели претпоставке да овај облик витамина Б12 у ствари може спријечити апсорпцију искористивог витамина Б12. Такође је откривено да су алергијске реакције на соју далеко чешће од алергија на остале врсте махунарки. Чак и Америчка педијатријска академија признаје да би рано излагање соји кроз индустријски произведену храну за мале бебе могло представљати главни узрок алергије на соју код старије дјеце и одраслих.  

 

У развијеним земљама попут САД-а, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда  власти су основале статутарна тијела надлежна за надзор да храна и  лијекови који су доступни јавности буду сигурни за употребу. На жалост, кад се ради о тржишту соје, и Америчка управа за контролу хране и лијекова и Аустралско-новозеландска управа за прехрану (сад под новим називом Прехрамбени стандарди Аустралије и Новог Зеланда) показале су спремност да економске интересе произвођача ставе изнад интереса потрошача, у чему иду тако далеко да чак и фалсифицирају податке или задржавају информације које би имале негативни учинак на рекламу.

 

У ожујку 1999. Аустралско-новозеландска управа за прехрану објавила је до-кумент интригантног назива ''Процјена потенцијалних ризика за дјецу повезаних с излагањем храни за бебе на бази соје''.

 

У одјељку: 

3.1, Листа ризика, наводе се неки потенцијални ризици: 

*3.1.2.Стимулација ткива осјетљивих на естроген, неплодност, отклони у сполном развоју, прерано сполно сазријевање 

*3.1.3.Поремећаји неонаталног развоја мозга 

*3.1.4.Промјене у функционирању штитне жлијезде: реакције имунолошког сустава 

*5.1.1. Изложеност кроз прехрану: изложеност разинама хормона које су 240 пута више од оних у мајчином млијеку 

*6.0. Процјена ризика

 

 Међу потписницима овог документа налазе се и главни токсиколог, др. Луба

 

Томаска, заједно с др. Фионом Цумминг (Аустралско-новозеландска управа за  прехрану), др. П. Туохвем из новозеландског Министарства здравства те пет стручњака за сигурност прехране с аустралских и новозеландских факултета. Међу референцама које је овај одбор проучио и на које се позвао налази се процјена Америчког савезног државног лабораторија из 1999., Негативни утјецај сојиних изофлавона на штитњачу: изолација, својства и механизатн дјеловања, који је истражио медицинска извјешћа о оштећењима штитњаче у посљедњих педесет година и описао како до њих долази.    

 

 Више о свему можете сазнати и на wеб страници www.soyonlineservice.co.nz.