Шаско језеро скрива "мртви град"

Иако јединствено по својој љепоти, бистро, мирно, богато рибом Шаско језеро које се налази у околини Улциња сасвим сигурно је једно од већих неискоришћених туристичких бисера. Са површином од 364 хектара и околним амбијентом јединствено је станиште разноврсних птица, познато по томе у Европи. Шаско језеро је идеално излетничко мјесто на чијој обали се може направити добар пикник, играти фудбал, купати се у чистој и топлој језерској води. Међутим, осим једног ресторана нема других садржаја, а једини смјештајни објекат мотел „ШасЋ затворен је прије скоро двадесетак година и препуштен зубу времена. Туристичка понуда своди се на неку приватну иницијативу локалних угоститеља, који покушавају да љепоте језера и околине приближе туристима, који углавном остају нијеми пред оним што виде. У сиромашну понуду спада вожња малим чамцима или глисером, које опет с времена на вријеме ријетким посјетиоцима издају мјештани. У јединствен доживљај спада вожња каналом који је једини прилаз до језера. Канал је дуг неколико стотина метара, обрастао је у густу трску док се на воденој површини простиру локвањи. У чистој језерској води непрестано се могу видјети примјерци слатководне рибе. Призор је најљепши зими, када цијели крај преплави језерска вода, док се љети ипак, до њега мора доћи. Мјештани кажу да заљубљеници у природу долазе током читаве године, али да масовније посјете нема јер туристички потенцијали Шаског језера и околине нису ни начети. Недостају прије свега смјештај, више ванпансионских и излетничких садржаја, попут уређених купалишта на обали или дневно крстарење језером. За почетак би, сматрају било довољно више организованих тура из Улциња, али и осталих приморских градова како би се туристи упознали са јединственим бисером природе.

Средњовјековни град Свач зарастао у коров

На обали језера, налазе се развалине "мртвог града" Свача, непроцјењивог културно–историјског локалитета. Према легенди Свач је подигла кћерка бугарског освајача Симеона другог, Косара, која је очевог затвореника краља Владимира спасила тако што се удала за њега. Да би му повратила вид изгубљен у заточеништву морала је саградити 365 цркава, за сваки дан у години по једну. Данас, у околини језера, могу се видјети остаци осам цркава, грађених једна до друге, али им је прилаз скоро немогућ јер нема уређених стаза.