Стрес може и да убије

Сваком другом становнику Србије старијем од 20 година угрожено је здравље због стреса. Према истраживању Института „Батут“ из септембра 2006. године, 43,9 одсто одраслог становништва Србије изјавило је да је било напето и под стресом током месец дана који су претходили истраживању. Ако је за утеху, то је 15 одсто мање него у лето 2000. године, уочи демократских промена, кад су под интензивним стресом биле скоро две трећине популације (58,6 одсто).

„БЛИЦ“ ТЕСТ: Да ли сте под стресом?

- Мада је број људи који су под стресом у укупној популацији велики, ипак смо ми, као истраживачи, били задовољни кад смо утврдили да стреса и напетости међу становништвом има мање него 2000. године. Изгледа да је тог пакленог јуна 2000. стрес међу људима био на врхунцу. Данас је ипак мањи, мада је и даље јако велик. Стрес је наша свакодневица - каже за „Блиц“ др Јасмина Грозданов, начелница Одељења за истраживања у јавном здрављу Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.
Међу онима који се осећају напето и знају да су под стресом, највише је људи који свој стрес не доживљавају драматично. Виде га као свакодневно стање не много различито од стања других људи с којима живе и раде. Десет одсто њих, међутим, сматра да су под стресом више од других, а за 1,4 одсто стрес је тако снажан да им је живот неподношљив.
Стресом су највише погођени људи у најплоднијем животном добу, између 35. и 54. године живота. Истраживање је такође показало да су у Србији под стресом знатно више образовани људи и људи доброг имовинског стања. Географски гледано, стрес се шири Београдом и другим градовима, југоисточном Србијом и Војводином.
Према америчким статистикама, 45 одсто свих одраслих људи пати од неких здравствених ефеката стреса, а од 75 до 90 одсто свих посета лекару на неки начин је повезано са стресом. Стрес је повезан и са шест водећих узрока смрти: болестима срца, раком, болестима плућа, несрећним случајевима, цирозом јетре... али и самоубиством.
- Стрес је реакција организма на спољашње и унутрашње притиске и захтеве. Ови унутрашњи притисци нису мање важни, јер представљају израз наше личности. Није терет оно што нас ломи, већ начин на који га носимо, какав је он у нашем доживљају - објашњава за „Блиц“ др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут из Центра за едукацију, консалтинг и менаџмент „Мастерскилл“.
Стрес није болест, али може да изазове болест и да погорша већ постојећу. Постоје такозвана психосоматска обољења, као што су болести штитасте жлезде, чир на желуцу или дванаестопалачном цреву, астма, дијабетес, нека кожна обољења где је стрес један од важних узрока настајања и трајања.
- Од стреса се бранимо тако што јачамо себе, избегавамо га где год можемо и тражимо његове узроке. Обично знамо који су узроци, али често игноришемо симптоме, као што су блага главобоља, убрзан срчани рад, доживљај умора, исцрпљености, поремећаји у исхрани, спавању, погоршање међуљудских односа.
Жене су више под стресом због многобројних социјалних улога, али имају и јаче одбрамбене механизме од мушкараца. Жене се враћају у породицу и јачају социјалне везе, док мушкарци покушавају да стрес смање алкохолом и дружењем које не разрешава узроке стреса - каже др Илић.
Према једном обимном светском истраживању, највећи број људи се против стреса бори музиком. Слушање музике је нешто што већина људи чини да би ублажила стрес, заједно са гледањем телевизије које је на другом месту, резултати су студије која је објављена у САД. Вођење љубави је било са 11 одсто на 16. месту од 24 активности за ублажавање стреса. Међу мушкарцима, њих 13 одсто је рекло да воли тај начин за ублажавање стреса у односу на девет одсто испитаних жена. Само осам одсто тих особа је рекло да примењује јогу или медитацију, док је консултовање психолога, терапеута, саветника или доктора било на последњем месту листе, са три одсто особа које су рекле да то чине како би се ослободиле стреса.