Запад треба да одустане од неразумне атлантске солидарности ради побољшања односа са Русијом

Ово је изјавио руски председник Владимир Путин у току разговора са новинарима у Сочију којем је присуствовао дописник британског листа Тајмс. Коментар нашег политичког посматрача Едуарда Сорокина.
Западне земље придржавају се застарелих позиција из доба хланодг рата, цитира Тајмс речи Владимира Путина. Слични стереотипи апсолутно су неприхављиви у економским односима. И даље лист наводи његову другу изјаву: Учествоваћемо у било каквим преговорима са нашим политичким партнерима, али ако они желе од нас некаква дејства, треба да будемо конкретнији. Ако они желе резолуцију о Косову, хајде да говоримо о Косову. Ако су забринути због нуклеарног програма Ирана, хајде да разматрамо Иран, али не демократију у Русији.
Председник Владимир Путин исказао је неоспорну мисао: не сме се у преговорима прескакати са једне теме на другу тему која се на прву никако не односи. А још је горе ако покушавамо да их повежемо у један чудан и несхватљив чвор. Што се тиче атлантске солидарности, у савременом свету она постаје одређени анахронизам. Сетите се односа Француске и Немачке према плановима САД да започну операцију против Ирака пре 4 године. Тада је атлантска солидарност показала дубоки јаз. И то је само један пример. А има их прилично.
Неоспорно, окосница атлантске солидарности су биле и остају САД. Али ту треба имати у виду једну важну околност. САД започињу постепено да губе свој утицај и позицје у светском јавном мњењу, уступајући их Русији која је у успону и другим новим играчима који могу да утичу на глобалне догађаје и боље него што је до сада то Американцима полазило за руком. Такву прогнузу средњоречне перспективе са роком до три године даје аналитички модел под називом Глобални барометар утицаја. Он пружа могућност групи америчких аналитичара који користе компјутере, специјалне алгоритме и технологије, да свакодневно прате позиције посебних земаља у свету, ослањајући се на хиљаде извора политичких, економских и војних информација. У коментару који прати прогнозу указује се да је један од фактора глобалне прерасподеле сфере утицаја на светске процесе која се тренутно дешава недавни успон Русије заједно са популарношћу председника Владимира Путина унутар земље и његове репутације идера који се ефикасно супротставља Западу. Други фактори су пад утицаја САД у свету због рата у Ираку, успон Кине, учвршћење позиција несврстаних земаља и друго. У резимеу је изведен интересантан закључак: 2007. САД више не воде свет. У најмању руку две друге земље – Русија и Кина – користе своју моћ ефикасније него САД. 2008. број таквих земаља може се проширити. Многи сматрају да то може чак стабилизовати свет.