Вапај из куће авети
Док се ових дана увелико расправља о судбини оронуле зграде у Српској улици, познатије као кућа "Леви", нико не помиње шта ће бити с њеним јединим станаром. Миломирка Ољача већ 11 година живи у овој рушевини, у условима недостојним за живот човјека.
У једностобан стан у рушевној згради на властиту одговорност настанила се 1994. године, као радница тадашњег власника објекта, предузећа "Конзум".
- С обзиром на то да нисам имала услова да плаћам станарину, била сам принуђена да се уселим с дјецом. До 2005. године услови су били подношљиви. Међутим, те године неко је скинуо пола крова, сада прокишњава, нема струје и може да се сруши сваки час - прича Миломирка.
Након што је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, 2005. године, због опасности коју објекат представља по грађане, наложило рушење спорног објекта, Миломирка је прошле године упутила петицију Комисији за очување националних споменика БиХ, која је одредила да се кућа третира као национални споменик до доношења коначне одлуке.
- Нисмо добили потребну документацију од Републичког завода, па смо приморани да одгодимо коначну одлуку о судбини објекта, која је требало да буде донесена прошле године - рекао је Емир Софтић, члан ове комисије, протекле седмице на састанку у Бањој Луци, посвећеном спорном објекту.
Садашњи власник објекта јесте Ален Драгослав, коме је Завод за заштиту културно-историјских споменика и природног насљеђа РС требало да упути захтјев за санацију куће. У Заводу кажу да кућа има историјску вриједност, али не испуњава услове да би била проглашена спомеником од националног интереса.
- Уколико власник у наредних седам дана не предузме хитне мјере на санирању објекта, тражићемо од Владе РС да се објекат одузме од власника и да на старање Граду - став је градоначелника Драгољуба Давидовића.
И док се води полемика о статусу објекта, Миломирка је заштиту свог станарског права потражила на суду, тражећи да јој се обезбиједи одговарајући смјештај.
- Коме год сам се обратила, сви су пребацивали лопту с једног на другог. Чекају да се нешто деси, како би подузели нешто. Није ми битно ко је власник, само желим да се ријеши моје питање, како не бих завршила на улици. Другог мјеста за живот немам - наглашава Миломирка.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Tirzepatid je relativno nova terapija u oblasti dijabetesa i lečenja gojaznosti koja je privukla veliku pažnju svetske medicinske kao i šire javnosti zbog rezultata kliničkih ispitivanja. Reč je o sintetič...
Ишијадикус бол, познат и као бол у доњем делу леђа који се шири дуж ноге због прит...
Iako su ulaganja u zdravstvo širom Balkana među najvećim državnim izdacima, čini se da su pacijenti jednako nezadovoljni, i u članicama EU poput Hrvatske i Slovenije, i na celom...
Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва...
Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра...
Остале новости из рубрике »















