Купи лек, па умри

Новинари ТАБЛОИДА настављају истраживање о погубном деловању министра здравља (у три мандата) Томице Милосављевића и његових организованих криминалних група. У овом броју пишемо о трговини лековима, њиховом квалитету и великом новцу који обрће мала група позиционираних професора, зарађујући га на нашој болести

Србија је постала тровачница. Осим зрачења којем смо изложени након бомбардовања НАТО, као и оног од нуклеарног отпада који се тајно одлаже на територији Србије, апотеке су, скоро свака за себе, мале тровачнице.
Наш лист је покренуо питање илегалног експериментисања лековима које наши лекари, углавном универзитетски професори, спроводе над пацијентима у српским клиникама и институтима, за рачун страних фармацеутских компанија.
Министар здравља у три мандата, професор Томица Милосављевић, уз пуну подршку чланова Етичког комитета клиничких центара у Србији, дозвољава ове нелегалне експерименте над болесницима, који морају да потпишу ''добровољни'' пристанак на ова испитивања и од којих већина одмах умре.
Инсајдери ТАБЛОИДА из редова универзитетских професора упозоравају нас да ових испитивања у последње време има и у повећаном обиму, али да је по наше здравље и безбедност нације, опасније деловање лекарске и фармацеутске мафије, која селективно дозвољава промет лекова.
- Постоји основана сумња да цела популација (сем оних малобројних, упознатих грађана, који лекове набављају у иностранству) добија или купује велики број лекова сумњивог квалитета - каже за ТАБЛОИД редовни професор Медицинског факултета П. Ј.
Наш саговорник истиче да фармацеути у апотекама озбиљно сумњају у квалитет лекова које издају или продају, али да не смеју о томе да говоре, због фармацеутске мафије, која је кћерка здравствене мафије. На Фармацеутском факултету у Београду контролишу се активне супстанце које се користе за израду лекова у Србији и, незванично, стручњаци коју обављају ту контролу тврде да је квалитет супстанци очајан. Међутим, већина њих, због високих хонорара које добијају, издаје атест за даљу употребу тих супстанци.
У Србији се не врши озбиљна контрола лекова, упркос Закону о лековима, чије је усвајање у Народној скупштини наметнула међународна заједница. Агенција за лекове Републике Србије, некадашњи Завод за фармацију, богато је опремљена и финансирана од Европске агенције за реконструкцију, али контролу лекова углавном врши администрирањем, то јест прегледањем обимне документације о леку коју доставља произвођач, и на основу мишљења које дају такозване експертске комисије, састављене од више или мање угледних професора медицинских и фармацеутских факултета. Ови ''стручњаци'' се углавном бирају по критеријуму "ја теби, ти мени", као и међу онима који ''ништа не виде, ништа не чују". Ови "експерти'' су богато награђени за своја "мишљења" о квалитету датог лека (новчано, путовањима и другим противуслугама).
Када би истражни органи кренули трагом, и узели имена професора и стручњака који дају дозволе за масовну употребу лекова и проверили њихова имовна стања, затвори би били дупке пуни.
Ради бољег разумевања треба навести да постоје лекови који и по усвојеном Закону о лековима подлежу озбиљној контроли, али узорак за контролу доставља произвођач! И то не би било страшно када би нека здравствена инспекција смела да методом случајног узорка узима тај лек из промета, и када би Агенција смела да врши независну контролу.
Познато је да велике фармацеутске куће за различита тржишта продају лекове различитог квалитета и по различитим ценама.
Саговорници новинара ТАБЛОИДА, са којима смо разговарали истражујући стање у нашем здравству, тврде да Србија купује лекове последњег квалитета, а пацијенти, или здравствени фондови, плаћају их као првокласне. Стране фармацеутске компаније, дакле, не морају да учествују у пљачки српских пацијента и здравствених фондова, њима је довољно што лекове које не могу да продају на западном тржишту због лошег квалитета, макар и по нижој цени, могу да утрапе земљама Трећег света, у које свакако спада и Србија.
Ако се у Србији ови лекови продају као првокласни и скупо плаћају, а купују од страних фармацеутских кућа по далеко нижим ценама, није тешко закључити у чије џепове и на чије иностране рачуне иду разлике у ценама, које се могу мерити милионима долара или евра.
У Србији влада стална несташица лекова, о чему се слабо говори у јавности, и међу здравственим радницима. Њу фармацеути у апотекама објашњавају као последицу приватизације неких домаћих фабрика (наводно дуготрајним процесом акредитације и валидације фабрика нових власника, и поновном регистрацијом лекова нових произвођача). Замена за те лекове, једноставно речено, нема и пацијенти су и на тај начин осујећени у адекватном лечењу.
Више није тајна да уз дозволу министра здравља (у три мандата) Томице Милосављевића, фармацеутске куће јавно подмићују професоре и функционере Министарства здравља, који на семинарима промовишу њихове лекове. Такође, снагом свог службеног ауторитета, они захтевају од лекара у болницама и клиникама да те лекове примењују у лечењу, без обзира на квалитет или чињеницу да за неке болести постоје бољи и поузданији лекови.
Група лекара Клиничког центра Србије обратила се недавно писмом господину Миловану Дедијеру, председнику Републичког одбора за спречавање сукоба интереса.
У писму, чија копија је уступљена ТАБЛОИДУ, наводи се: "Желимо да Вас обавестимо о немилој појави у коју су укључени неки лекари. Наиме, ти лекари, професори Медицинског факултета у Београду, врло често су учесници неких пропагандних скупова које организују страни или домаћи произвођачи лекова. Ствар је у томе што су они истовремено чланови Републичке комисије за лекове.
То су: професор др Зорана Васиљевић, професор др Слободан Апостолски, проф. др Даринка Бошковић и председник Комисије за лекове професор др Светозар Дамјановић. Такође и професор др Небојша Лалић држи предавања о одређеном леку, отвара и затвара те пропагандне скупове, а председник је Републичке комисије за шећерну болести и члан Републичке комисије за лекове".
У писму групе лекара Клиничког центра Србије, упућеном председнику Одбора за спречавање сукоба надлежности, тврди се да су сви ови професори на наведене дужности постављени решењем министра здравља, и да су ови органи у саставу Министарства.
Лекари подсећају председника Одбора за спречавање сукоба надлежности, да Републичка комисија за лекове врши регистрацију лекова, и да сачињава такозвану Позитивну листу лекова који се преписују на терет Фонда здравственог осигурања, од чега зависи да ли пацијент лек плаћа у пуној цени или само партиципацију. Све то утиче на цену лекова, али и на добит њихових произвођача.
Група лекара КЦС истиче у писму да поменути професори вероватно добијају од произвођача "масне хонораре" за пропагирање њихових лекова, а поуздано знају, јер их лично познају, да та група професора ужива многобројне бенефиције, да често путује у иностранство на конгресе и симпозијуме, да добија високе износе за дневнице, а да истовремено и у Србији остварује висока примања, на свим положајима на којим се налазе њени чланови. Већина поменутих професора скоро да нема прихваћене научне радове на конгресима на које путују, али су гости познатих фармацеутских кућа, на чијем су платном списку.
И произвођачи лекова у Србији стављају на своје платне спискове професоре Медицинског и Фармацеутског факултета, и за њих лобирају да буду постављени на значајне дужности у Министарству здравља, у разним комисијама и Агенцији за лекове.
Те чињенице, по мишљењу групе лекара Клиничког центра Србије, објашњавају чудне одлуке комисије, која често фаворизује неке фармацеутске куће на штету других произвођача.
Председник Одбора за спречавање сукоба надлежности господин Дедијер није одговорио на писмо групе лекара Клиничког центра Србије.
С оваквим министром здравља (у три мандата), који је склон корупцији, који окупља професорске кланове и врши контроли њиховог учинка, болесници у Србији имају оправдан страх да лекови које пију могу да их врло брзо одведу до гробља.

На челу криминалног клана

Лекари Клиничког центра Србије доставили су председнику Одбора за спречавање сукоба надлежности доказе о професору др Небојиши Лалићу. Они наводе да је професор Лалић продекан за међународну сарадњу Медицинског факултета у Београду, да је истовремено, као председник Републичке комисије за шећерну болест и службеник Министарства, да је и председник Управног одбора Завода за гастроинтестинална обољења и шећерну болест "Меркур" из Врњачке бање, која је такође државна установа. Додају да је професор Лалић истовремено и заменик директора Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије!
Дакле, као представник Министарства здравља, професор Лалић учествује у промовисању лекова које организују фармацеутске куће "Норвик", "Мерцк", "Хемофарм", "Пфизер"...
И супруга професора Лалића др Катарина Лалић запослена је као лекар на Институту за ендокринологију (Центар за дијбетес)!
Утицај професора Лалића на протежирање фармацеутских компанија и њихових лекова је немерљив. Он је син професора Миленка Лалића, гастроентеролога с Интерне Б клинике, а његова мајка др Ковиљка Лалић била је директорка Студентске поликлинике.
Захваљујући свом породичном наслеђу, др Небојша Лаллћ (1958.) постао је дописни члан САНУ.

Муновци из прикрајка

Ових месеци из Енглеске се оглашава брачни пар Мирослав Симић (1924.) и његова 23 године млађа супруга Радмила Милеуснић (1947.).
Господин Симић је био професор на Медицинском факултету у Београду, дописни члан САНУ. Чланство је напустио писаним отказом који је дао 1995. године. Са супругом Радмилом Милеуснић напустио је Београд и преселио се на Отворени универзитет у британском граду Милтон Кејс. Брачни пар годинама ради на новој терапији за Алцхајмерову болест. Изненада се господин Симић, иако у позним годинама, сада појављује и као академик САНУ.
Упућени тврде да је овај брачни пар продужена рука академика Љубисава Ракића, вође Мунове секте, и да су њих двоје дислоцирани у Енглеску, да одатле врше научна испитивања за рачун моћних фармацеутских кућа, које су у власништву Мунове секте.