Еколошки императив рата

6. новембра, на одлуку Генералне Скупштине УН се обележио Међународни дан спречавања експлоатације човекове средине у време рата и оружаних конфликата. У одлуци, која је била усвојена 2001. године, истиче се да погоршање стања екосистема после завршетка конфликата често  обухвата неколико генерација становника планете.

Од прастарог доба у време војних акција природи је била нанета огромна штета.  Често су то радили намерно: тровали су изворе воде противника, спаљивали усеве. Ради гомила као препрека за кретање су секли шуме. Тужни пример из најновије историје је рат у Вијетнаму. Да се партизанима одузме могућност да се крију у џунгли америчке снаге су широко примењивали дефолијанте – материје, које изазивају опадање лишћа. Дефолијанте и хербициде су  распрскивали над пиринчаним пољима у рејонима,  које су контролисали устаници да би им одузели  изворе попуњавања резерви намирница. У време рата су дефолијанти били распрскани над најмање  16 одсто територије Вијетнама. Под њиховим деловањем се нашло око 5 милиона људи. Осим тога, коришћене су биле кишне бамбе, које су разарале бране, уништвајући насеља, – прича војни посматрач листа Комсомољскаја правда Виктор Баранец.

Рат је увек напад на природу, на екологију, на све живо, што има на Земљи. Нарочито је штетна примена хемијског или нуклеарног оружја, као што је то било у Јапану. Американци су бацили атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки 1945. године, последице тога се осећају и данас. Све до сада се рађају Јапанци с поремећеним генским системом, јер су се њихови преци нашли у зони атомске експлозије. Рат је увек штета за људе и природу,  екологију.

Међународни дан спречавања експлоатације човекове средине у време рата и оружаних конфликата је основала ГС УН ради тога да скрене пажњу на еколошке последице рата. Стране, које учествују у борним акцијама, сносе одговорност за уважавање међународних норми и споразума, као што су Женевске конвенције, које регулишу вођење рата. Међутим, савремени закони углавном игноришу еколошке последице рата. Према мишлењу генералног секретара УН Бан Ки Муна, дошло је време да се ревидирају међународни споразуми, посвећени ратовима и оружаним конфликтима. Они морају да обухватају питања, повезана с намерним и ненамерним акцијама, које шкоде човековој средини.

У Русији се у војним школама предаје специјални  предмет – војна екологија.  Он, између осталог, садржи захтев: команданти морају да узимају у обзир еколошке императиве при планирању  и вођењу војних акција.