Од златне милијарде помислили да је златан век

Учесници редовног самита двадесеторице у Кану забринути су за судбину светске економије. И ова два дана гомила антиглобалиста, сигурно изолованих полицијом, марљиво је покушавала да допре до господара планетарних судбина, да им упути позив за праведну расподелу блага у корист већине сиромашног становништва земље. Али шефовима држава и влада, наравно, није било до таквих другостепених проблема. Они размишљају глобално: како да спрече кризу унутар ЕУ или шта да раде са финансијским тржиштем.

Било је прилике да се чује, и то више пута, да у епохи глобализације човечанство може да се не брине за своју будућност. Потреси, упоредиви са светским економских крахом 1929. године, више никада се неће поновити. Политичари су, наводно, научили да се договарају. И све претходне и актуалне резолуције исте те двадесеторице теже хармонизацији света. Само што политичке декларације најчешће и остају добре намере. Даље следи сурова реалност. Прокламоване циљеве свака држава треба да реализује стамостално. А то је обично везано за додатне буџетске трошкове. На томе се солидарност и завршава.

Али допадали се некоме процеси глобализације или не, они ће се све једно развијати неизбежно попут промене годишњих доба. Питање је само шта да се од њих очекује – блага или горке пилуле. Наш саговорник је угледни дипломата и историчар, доктор историјских наука Валентин Фалин. Данас ћете чути први део његовог излагања.

Актуелна глобализација многе асоцира на сметње у светској економији. На финансијски сектор који се отео контроли, осамосталио од јавних и социјалних потреба. Да ли је то главна особеност актуалне епохе?

За почетак желим да кажем шта је подразумевам под глобализацијом. Не може се глобализација, то је просто порочно, сводити само на тржиште. То је процес који прати развој човечанства током векова. Узмите велику сеобу народа – шта је то? Распростирање знања. Наука је постала глобална већ у 18. веку. Не може бити наука национална, сматрали су мислиоци. Или, како је говорио Чехов, не може бити национална аритметика. Сва дела великих композитора одвано се изводе на свим континентима од 17. века, ако не и раније. Религија, разуме се.

Највећа и највећа револуција, у шта сам убеђен, јесте компјутерска револуција. Ако је човек мислеће биће, разумно, компјутерске технологије су му ослободиле мозак, повећале коефицијент корисног дејства на десетине и стотине пута.

Када се сада све шансе и сва блага човека стводе на то да ли ће постојати глобални финансијски систем и сва правила купопродаје, између осталог купопродаја савести, то је замена теза. Он обслужује овај сектор који је заузео власт у већини земаља. Онај сектор који називамо златном милијардом. Када су 1900-1901. објавили да је наступио златни век, било је речи о наступању века златне милијарде. Са свим његовим пороцима, злочинима којима је овај „златни“ век праћен.