Здравство најкорумпиранији сектор

 Кako изгледа у пракси кад лекар тражи мито? Да ли ноншалантно изговори „То ће вас коштати толико и толико“ или медицинска сестра препоручи пацијенту „да се доктору одужи“? Или лекар просто одуговлачи да било шта уради са пацијентом док не „севне“ бела коверта?
 
Судећи по захтеву за спровођење истраге које је поднело Више тужилаштво у Београду против неурохирурга Клиничког центра Драгана Савића и Радована Мијалчића, мито се обично „пакује“ у причу о бољем третману и скупим лековима.
 
 
Ухапшени лекари су, сумња тужилаштво, у више наврата од брата и супруга пацијенткиње Б. В., из села Белосавци код Тополе, тражили новац, предлажући да се над њом изврши неурохируршка интервенција без „отварања главе“, већ кроз вену (емболизацијом и уградњом стента). Пошто су породици предочили да се на њиховој клиници то не ради, сугерисали су да би породица могла да им да новац за куповину скупих лекова и другог медицинског материјала. У питању је био износ од око 6.000 евра.
 
Вероватно најтужније делује чињеница да је један од двојице лекара (други је био у операционој сали), 7. фебруара, када су и ухапшени, мито тражио у лекарској соби пред 17-годишњом ћерком пацијенткиње! Отац девојчице извадио је прикупљену своту од 3.000 евра, коју је добио од продаје њиве, и на инсистирање лекара ставио их у фиоку наткасне, коју су осумњичени заједно користили. После изласка оштећених из лекарске собе на сцену је ступила полиција, која је лекаре ухапсила и пронашла унапред обележене новчанице.
 
Тако, дакле, у пракси може да изгледа давање мита, али и не мора, ако се у причу не умеша полиција.
 
После објављивања да су ови лекари ухапшени, београдској полицији јавило се још петоро пацијената који су тврдили да су им Савић и Мијалчић тражили новац за лечење. Један је тврдио да је ухапшенима дао 3.000 евра, други да су му узели 1.250, трећи да му је тражено 2.200...
 
Колике су стварне размере корупције у здравству, о којој се „звони на сва звона“, нико не зна поуздано. Заједничко истраживање „Медијум Галупа“ и УНДП од јесенас показало је да је 13 одсто грађана Србије директно дало неки мито, а једна трећина њих зна људе у свом најближем окружењу који су то урадили. Ово се односи на све сегменте друштва, не само на здравство. Али, анкетирани су навели да су новац најчешће давали докторима, а потом полицајцима и службеницима у државној администрацији.
 
Истраживање је још показало да грађани јужне и источне Србије, значи крајева који су по правилу сиромашнији, чешће него други сматрају да је здравство корумпирано.
 
Да је уверљив и податак из истраживања да 85 одсто људи сами нуде мито, а да лекари новац директно траже тек у 25 одсто случајева, уверила се и екипа „Новости“. Јер у свим удружењима за заштиту права пацијената која смо позвали рекли су нам да им се нико није обраћао са жалбама да му лекари траже новац!
 
Међу грађанима влада уверење да новац најчешће траже кардиолози, гинеколози, анестезиолози и хирурзи. Ово никада није доказано, баш као што су на нивоу прича остали и ценовници за поједине услуге. Па тако, наводно, лечење карцинома плућа „кошта“ око 5.000 евра, уградња кука 3.000, а царски рез 1.000.
 
- Недопустиво је да неко тражи 3.000 евра за операцију - каже др Драшко Карађиновић, из невладине организације „Доктори против корупције“. - То није само мито, него и тешко дело против здравља људи. Али, то што неки доктори узимају мито јесте само крај коруптивног ланца. Врх је у горњим ешелонима здравственог система. Млади лекари узимају мито јер су видели да то раде њихови претпостављени.
 
Карађиновић наводи и чињеницу да је сама Влада у одговорима на упитник Европске комисије, у поглављу 23, признала да је здравство најкорумпиранији сектор у држави. То говори да се дошло до тачке када је неопходно приступити системском и темељном мењању здравственог система:
 
- Хапшења лекара, који су на крају ланца корупције, не могу убедити ЕУ да је то довољно и да ће се тиме решити проблем. Морамо почети са процесуирањем корупције на нивоу јавних набавки у здравству и учествовања у скупим, али промашеним пројектима, где су злоупотребљена донаторска средства Европске уније и Светске банке. То је једини начин да повратимо кредибилитет као држава и вратимо поверење у здравствени систем.
 
Лекарској комори Србије на корупцију се не жале ни лекари, ни пацијенти, јер се то разрешава преко полиције и судова, тврди примаријус др Татјана Радосављевић, председник Коморе.
 
- Прво бисмо морали да установимо колико је корупција у здравству заправо присутна: да поставимо дијагнозу болести, па тек онда да одредимо терапију. Лично мислим да би укључивање приватних здравствених установа у систем јавног здравства смањило простор за корупцију.
 
Она додаје да је држави потребна национална стратегија за борбу против ове пошасти у свим сегментима друштва, па и међу белим мантилима.
 
- За исти сто требало би да седну представници Министарства здравља, Лекарске коморе и запослени у здравству. Само тако, заједнички, можемо да нађемо решење и прекинемо праксу да се због појединачних случајева примања мита на стуб срама ставља цела професија. Мора, напокон, да престане та „институција“ колективне, и да се пређе на терен личне одговорности, која, наравно, прво мора бити доказана у судском поступку.
 
Иначе, Лекарска комора, односно њен Суд части, могу да изрекну санкције лекару који је узео мито само после правоснажне судске пресуде. 
 


ЈЕДИНИ ОСУЂЕНИ “БЕЛИ МАНТИЛ“
 
ЗАсада једини „бели мантил“ осуђен за корупцију је Еуген Славик (65), неурохирург Клиничког центра у Београду. Он је у априлу 2009. осуђен пред тадашњим Окружним судом на три године и четири месеца затвора због примања мита за операцију тумора деветогодишњем дечаку. Међутим, одлуком Апелационог суда, у јулу прошле године, казна му је повећана за осам месеци. Приликом изрицања првостепене пресуде, председник већа је изрекао и и меру безбедности - забрану обављања лекарског позива у трајању од шест година. Пошто је пресуда преиначена и тиме постала правоснажна, у јануару ове године Славику је одузета дозвола за рад, што је први случај одузимања лиценце лекару који се огрешио о професију. Током судског поступка утврђено је да је овај доктор од 8. децембра 2008. до 8. јануара 2009. године на Институту за неурохирургију КЦС тражио од Жарка М. да га „части“, а затим и 300, па 200 евра за операцију Жарковог сина Дејана, који је имао тумор на кичменој мождини. Отац му је дао 300 евра, а кад је Славик затражио још новца, пријавио га је полицији.