Најбољи демократа био би библијски Ној

Разговор са угледним дипломатом и историчарем Валентином Фалином на тему: шта носи човечанству глобализација.

Када видиш планетарне проблеме – глад, епидемије, ситуацију око животне средине која се погоршава, стичеш осећај да нама руководе самоубице или злочинци. Наставак порочне политике опасан је и за саму „златну милијарду“. Пре или касније она ће све осетити на себи. Неизбежно.

Једном је Џорџ Буш старији рекао: ако се деси глобални нуклеарни рат, 95% становништва Земље ће погинути. Али 5%, очигледно, у тих 5% је убрајао самог себе, остаће живи и наставиће судбину човечанства. Они који руководе данашњим светом, понашају се тако, цитираћу једног мудраца, као да имају у резерви, у подруму, још један додатни живот.

У данашњем систему међународних односа, технологије власти, живимо под демокловим мачем. И како је једном формулисао Анштајн: проблеми који прате човечанство нерешиви су по оним технологијама по којима ти проблеми ничу. А они ничу на основу сукоба. Ако туђе привлачи, појављује се жеља да се добије то туђе... Узмите непрекидне покушаје да се убеди свет да Сибир не треба да поседује једна земља. Да Сибир треба да припада читавом човечанству. То је иста та теорија „животног простора“ само у америчком издању.

Када гледамо на дешавања у Либији или на припрему рата у Сирији или на оно што се припрема у другим земаљама – у Ирану – шта је то, извините? Ми видимо до чега доводи операција тобоже за заштиту људи и против терориста у Авганистану. Тамо се 40 пута увећала производња наркотика. А шта су то наркотици? То је хемијско оружје. Зашто американци бомбардују неке плантаже где се гаји кока за производњу кокаина у Латинској Америци, никога не питајући? И зашто они не планирају да ударе дланом о длан ради прекида тог безобразлука у Авганистану, где се сада производи 90% хериона у свету?

Пријатно је тешити себе илузијама. Али ми треба да видимо овај свет онаквим какав јесте. Говорим тако: најбољи демократа од досада познатих био је Ној. У свој ковчег он је ставио и чисте и нечисте. А у данашњи ковчег – ми се сви у том јединственом ковчегу налазимо – може да доспе само онај који има НАТО визу.

Данас се одвијају масовни протести у читавом свету – против постојања неправедног система. Називају их још „глобализација одоздо“. Шта мислите: постоји ли бар неки зрачак наде да ће се свет бар мало променити набоље? Или је све то илузија? Као натпис у метроу: излаза нема.

Мислим да ће се свет, наравно, променити. Он или треба да нестане, или да се промени. Осуђени смо да верујемо не речима, већ делима. Ако не успемо да изградимо тај мост између речи и дела, цивилизација тешко да ће имати светлу будућност. Тешко да ћемо моћи да кажемо да смо усвојили потребне лекције из прошлости. Лекције, ако се усвајају, онда, нажалост, не оне које су потребне. Све зависи од тога каква је идеја водиља за политичаре, колико је друштво спремно са тим да се мири.

Све ове антиглобалистичке демонстрације једноставно су негодовање, скоро инстинктивно, против тога што људи виде и преживљавају. Превише је контролисано јавно мњење у наше време. Нисам уверен да ће ове демонстрације довести до неког битног резултата. Мада, вероватно, оне ће се узимати у обзир. Али и јавним мњењем ће вештије управљати.