Чиновника и даље превише

Иако се пре две године громогласно најављивало да ће државни апарат остати без чак 14.000 људи, данас, у републичкој администрацији ради око 3.000 хиљаде људи мање. Неки су враћени на посао, а неки поступци су пред судовима.

"Службеници зимзелени, а министри листопадни", тако је сликовито пре више од две године тадашњи министар економије Млађан Динкић објаснио недодирљивост радних места државних чиновника.

Другим речима, у Влади сада тврде да имају мање запослених него што је дозвољено.

Први на удару били са они са ауторским и уговорима на одређено, са лошим оценама и они који су проглашени вишком.

Две и по године после почетка приче о рационализацији, чини се да се једном отворена врата државне службе тешко се затварају.

Жалбена комисија Владе је у протеклих годину и по дана по овом основу одлучивала у 240 случајева.

Члан Комисије Владе Србије за жалбе Веселин Лекић каже да жалбена комисија у складу са законском нормом утврђује зашто неки радник остао нераспоређен, какве су биле његове оцене и каква је била његова школска спрема.

Уштеда од рационализације управе 

У Лесковцу је чак 70 одсто буџета града одлазило само на плате општинских чиновника.

У општини су задовољни ефектима рационализације, јер је уштеда око 100 милиона динара годишње. Међутим, одлуке о отказима падају на суду.

Градоначелник Лесковца Слободан Коцић каже да се последњих месеци догађа да судови враћају једног по једног радника.

"Ја сам запрепашћен том чињеницом и не враћамо никог на посао. Ја ћу се обратити надлежном министраству и држави са питањем који закон да поштујемо", каже Коцић.

Да рационализацију јавног сектора не треба сводити на питање колико ће људи бити отпуштено, већ на стварање дугорочно ефикасне државе, говорио је раније премијер Мирко Цветковић.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић каже да је да 2009. године прича била погрешно постављена, јер није било анализе шта је то што Србији треба, па да се онда на основу тога одреди и број службеника и профил људи који ће да ради и број органа.

"Уместо тога смо добили прилагођавање тренутног стања захтевима ММФ-а и неке краткорочне ефекте за буџет. Не можемо бити задовољни укупним учинком нити у потпуности видети те резултате", каже Ненадић.

Ненадић указује да се ни реконструкција владе не може посматрати као рационализација, подсећајући на примере министара који прешли на функције државних секретара или саветника, чиме је бројно стање у влади тек незнатно смањено.