Геноцид и турско-француски односи

Париз и Акнару веома је посвађао геноцид Јермена у Османској империји. Доњи дом француског парламента усвојио је закон који изједначава одрицање геноцида Јермена од стране Турака почетком прошлог века са зличином. Премијер Турске Тајип Ердоган изјавио је да земља замрзава све политичке, војне и пословне односе са Француском. А у петак Пету републику демонстративно је напустио амбасадор Турске.

Чињеницу геноцида Јермена признаје 20 земаља света и међународних организација, укључујући Русију и Европски парламент. За време Првог светског рата Османска империја, чија је наследница савремена Турска, ратовала је на страни Немачке против Енглеске, Француске и Русије. Покушај да привуку на своју страну Јермене, властима империје није пошао за руком. Они су подржали Русију. После тога је започело планско истребљење јерменског становништва. Погинуло је око милион и по људи – половина јерменског народа у то време. Турска назива ову цифру претераном, и уверава да су губитке поднеле обе стране. Они су везани са оружаним устанком Јермена.

Француска је признала геноцид још пре 10 година. Међутим први покушај законодавног увођења казне за одрицање геноцида Јермена осујетила је странка Савеза за народно једниство, чији је члан Никола Сакрози. Данас су управо она и председник Француске инцирали овај закон. Анкара је оптужила Париз да он наводи историју да служи политици уочи председничких избора. Ово мишљење има озбиљне основе, сматра руководилац Центра за француска истраживања Европског института РАН Јуриј Рубински.

Јасан је политички контекст саме Француске. Тамо је многобројна јерменска дијаспора – 450-500 хиљада људи, при томе многи заузимају угледан положај у друштву, у пословним круговима Марсеја, Париза, Лиона. То је одређени адут у предизборној борби у Француској. За гласове овог утицајног дела бирача, наравно, води се борба.

Нацрт закона за порицање геноцида највероватније ће придодати Саркозију гласове овог дела француских бирача.

Међутим лов на гласове може да се претвори у њихов губитак. Јучерашње манифестације Турака у Паризу показале су да њихово негодовање поводом става Париза може да нађе на подршку исељеника из других земаља који живе у Француској.

5. јануара нацрт закона размотриће сенат Француске – горњи дом парламента. Тамо председавају социјалисти, који су пре 10 година инцирали овај закон. Очекује се да ће сенат гласати да годину затвора и казну од 45 хиљада евра за порицање геноцида. Једни ће то назвати прелиминарном победом Николе Саркозија на предизборима. Други чињеницом саучешћа највеће земље ЕУ са патњама јерменског народа. Трећи – још једним покушајем притиска на Турску, коју Француска не жели да види у ЕУ. Међутим Никола Саркози може на крају да претрпи велики пораз ако се односи Јерменије у Турске буду још више погоршали, а Анкара све више буде сумњала у то да ли јој је потребна интеграција у ЕУ.