Власт од пољопривредника узима 70 милиона

Укинута је добровољност и уведена присила плаћања пензијског осигурања за свако регистровано пољопривредно газдинство. На први поглед рекло би се да је власт из хуманих побуда повела бригу да и сељацима обезбједи мирну пензионерску старост, али толико наивних, на основу досадашњег искуства са Владом континуитета, више нема. Имајући у виду садашњи биједни стстус пензионера будућим сељацима-пензионерима сасвим је јасно да није ријеч о доброчинству Џомбићевог кабинета већ о намету који почива на јасној рачуници. Претпоставља се да је у Републици Србској пријављено и регистровано око 25.000 пољопривредних домаћинстава. Сељаци су мамљени обећањима, субвенцијама, подстицајима, регресима и небројеним олакшицама све док нису домамљени да их ова власт „прокњижи“ као газдинство. Сада када знају гдје су и ко су Влада је одлучила да их „осамари“ са обавезним мјесечним осигурањем од 250 КМ што на годишњем нивоу износи 3.000 марака по газдинству. Када се овај издатак помножи са бројем регистрованих добија се оно што Џомбића највише интересује – нових 75 милиона марака годишње у буџет. И ту је крај приче о селу и сељацима, о руралном развоју и аграру као великој потенцијалној шанси привреде у Србској. За узврат из тог истог буџета пољопривредни произвођачи могу очекивати максимално 50 милиона. Очекивати могу сви, али ће повластице добити само неки по критеријима родбинске, политичке блискости које је ова власт афирмисала као једину мјеру ствари. Тако се оголила стратегија развоја аграра у формули – узмеш 75 вратиш 50. Ако буде и толико јер закључно са фебруаром Влада пољопривредницима већ дугије 30 милиона за које нико не зна када ће бити исплаћени кроз подстицаје и субвенције, будући да у буџету хронично нема пара, чак ни за премије за млијеко које се не исплаћују већ четири мјесеца. Тако се у РС након 200 година вратио порески систем карактеристичан за оне који су владали прије Карађорђевог устанка.