Вјерујте Џомбићу, а не својим очима ?!

То не слути на добро, јер умјесто да се трезвено и рационално суоче са тешким чињеницама и повуку потезе који би излазак из кризе учинили могућим, предсједници РС и Владе упорно форсирају мантру да нема мјеста забринутости поводом нивоа задужености Српске. Исти двојац до јуче је тврдио, прво да је РС у економско - социјалном аспекту бољи дио БиХ, након тога да је РС стабилна, и када је све то стварност демантовала, сада се инсистира на тези да презадужености нема. Међутим, и та трећа флоскула демантована је истог тренутка када је и лансирана и то управо од предсједника Владе Алекснадра Џомбића који је јавно признао да РС није у могућности отплаћивати обевезе према ММФ-у у наредне три године. Џомбић се јавно нада репрограму иако и сам зна да ће бити присиљен узети нови кредит ММФ-а да би вратио претходни истој финансијској институцији која је такву варијанту једино и понудила. Нема илустративнијег примјера презадужености него када се узима кредит да би се сервисирали претходни зајмови. Отворено је питање сервисирања ММФ-овог кредита и у овој години јер новца у буџету нема и за нормално извршавање обавеза према корисницима буџета и за уредну отплату задужења. Или једно, или друго јер за обоје средстава нема. И опет се, као рјешење, посеже за кредитом и новим задужењем од 100 милиона марака које ће се појавити већ на сљедећој парламентарној сесији. Влада и не крије да јој је тај новац неопходан за текуће измирење буџетских обавеза и тако корак по корак срља грчким путем. Овој Влади и ономе који је контролише не пада на памет да креирају мјере шредње и кресања јавне потрошње уз паралелну издашну стимулацију реалног сектора јер је то једини пут који води из вртлога дужничког ропства и колонијалног статуса. Тај сценарио се одлаже јер актуелна власт процјењује да је политички профитабилније бирачима сервирати сладуњаве обмане него их суочити са стварношћу и болним резовима и рестрикцијама. Али фактуа за овакву политику стићи ће кад – тад, али са мого драматичнијом цијеном која ће се морати платити. За такву тактику народ има пословицу – крчаг иде на воду док се не разбије.