„Трактор сити” чека газду
„Последњи Мохиканац” машинске индустрије у Новом Београду, стешњен између солитера Блока 64 и транзиционих гиганата савременог дизајна, ИМТ броји последње дане пред приватизацију. Индустрија машина и трактора, некада водећи произвођач трактора на Балкану и понос тадашњих директора и градских руководилаца, данас је само сенка негдашње моћи.
И не само то. Чини се и да је технолошки вишак у комшилуку где су компаније попут „Мерцедеса”, „Теленора”, DHL-а, српско-словеначког тржног центра „Родић”, хрватске „Идее”... На месту предратног аеродрома никао је „Аеродром сити”. Уместо бара и ливада у Улици Јурија Гагарина налази се „Делта сити”. После свега биће врло интересантно видети да ли ће ту где је сада ИМТ нићи пословни град – „Трактор сити”.
У сенци неона с нових бизнис центара који ноћу осветљавају троугао између железничке пруге, трамвајског депоа и новобеоградских блокова, „мрак ИМТ-а” може да се схвати само као велики пословни изазов.
Док ове идеје не постану реалност, у ИМТ-у ипак не губе оптимизам. Имају и поверење купаца: за последњих 11 година производњу обављају искључиво на бази стопроцентног аванса и то без икакве гаранције произвођача.
– Сви су увек добијали оно што би уплатили. И то по ценама које су уплатили – објашњава резултат оваквог начина пословања Слободан Петровић, генерални директор ИМТ-а.
После санкција, нови пад производње доживели су пре две године, с увођењем пореза на додату вредност, који је учинио да најјефтинији трактор „539” поскупи и до 2.000 евра. Све то довело је до великог пада продаје у Србији. У „златно доба” ова фабрика је производила и 42.000 трактора годишње, док ће ове године с трака сићи највише до 3.000 трактора.
Некада су извозили у чак 80 земаља на готово свим континентима; у Грчкој су били најбројнији, у Индији су били тражени и поред тамошњих трактора, али од пре деценију и по – све је пало у воду.
– Теже је вратити се на тржиште где сте били него освојити ново – истиче први човек новобеоградских тракториста, указујући и на проблем да као губиташи не могу да добију подстицаје за извоз од државне агенције. Нико не уважава ни то што су трећи по снази извозник у машинској индустрији Србије, истина са скромних шест милиона евра прошле године.
Нови пројекат с трактором „ИМТ 550.10”, за који се ради хомологација односно провера да ли производ одговара прописаним условима у погледу сигурности, требало би да буде и нови повратак на стара тржишта. Очекује се извоз на тржишта Грчке и Словеније, као и улазак у Мађарску, Румунију и Бугарску.
– Немамо тешкоћа с продајом. После затварања фабрике у Румунији, највећа смо фабрика трактора на потесу од Аустрије до Турске, а то је тржиште од 50 милиона људи. У наредне три-четири године очекујемо извоз десетак хиљада трактора и приходе чак до 150 милиона евра – каже Петровић.
Да ли ће тако бити зависиће од продаје фабрике, која ће, ако све буде у реду, добити новог власника почетком марта. Како се сазнаје, 17 фирми је заинтересовано, 11 их је откупило тендерску документацију, а кроз две недеље, када се и завршава рок за пријављивање, можда ће бити још кандидата.
Према неким најавама, међу кандидатима за куповину ИМТ-а има и фирми које су биле заинтересоване за продају РК „Београд”, тако да је можда и због тога недавно одложено пријављивање за тендер.
На питање да ли ће нови власници одолети изазову да на месту фабричких хала изграде „новобеоградски Лас Вегас” тешко је дати одричан одговор. Рачуница коју смо направили више је него јасна – ради се о тренутно најскупљем земљишту на овом делу Балкана.
Индустрија машина и трактора поседује 35 хектара земљишта које спаја улице Тошин бунар и Омладинских бригада. Уколико би се ИМТ продавао само као ливаде и шумарци, без фабричких хала, уз просечну цену од 400 евра по земљишном квадрату – ова куповина би била вредна и до 140 милиона евра.
То је чак три пута више од суме која представља укупну пословну активу ИМТ-а – износи 45,3 милиона евра и служи као основ за тендер у Агенцији за приватизацију. Тај податак се налази на сајту Агенције.
Уочи продаје ове компаније остаје велика дилема – да ли ће нови власник задржати производњу трактора на истом месту и у наредних пет година или ће направити „Трактор сити”, а тракторе „изместити” на сремску равницу. Улог је велики, али је зато потенцијална корист вишеструко исплатива. Само на земљишту може да се заради и до 100 милиона евра.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Tirzepatid je relativno nova terapija u oblasti dijabetesa i lečenja gojaznosti koja je privukla veliku pažnju svetske medicinske kao i šire javnosti zbog rezultata kliničkih ispitivanja. Reč je o sintetič...
Ишијадикус бол, познат и као бол у доњем делу леђа који се шири дуж ноге због прит...
Iako su ulaganja u zdravstvo širom Balkana među najvećim državnim izdacima, čini se da su pacijenti jednako nezadovoljni, i u članicama EU poput Hrvatske i Slovenije, i na celom...
Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва...
Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра...
Остале новости из рубрике »















