Русија спрема „нуклеарни” одговор

Западна војна алијанса упорно наставља са претњама Русији, а одговор на такво понашање биће, између осталог, и адекватно повећавање нуклеарне бојеве готовости оружаних снага РФ, изјавио је у уторак руски председник Владимир Путин обраћајући се највишем војном врху земље.Шеф руске државе је у говору који је преносила и национална телевизија изјавио: „Кршећи раније постигнуте договоре, уз наше границе расту војни ресурси одређених држава и земаља чланица НАТО-а, а руски предлози о, на пример, стварању јединственог система противракетне одбране са равноправним приступом управљању њиме свих учесника, за сада, нажалост, остају без одговора.”

Први недвосмислен одговор Москве на акције НАТО-а уследиће већ у поноћ између 12. и 13. децембра када ће Русија, по решењу оба дома парламента, замрзнути своје учешће у Договору о конвенционалном наоружању у Европи (ЦФЕ), потписаном између НАТО-а и организације Варшавског договора у Паризу 1990. Поменутим документом тачно је прецизирана количина тешког наоружања коју две стране могу да задрже на територији Старог континента. Подсетимо, за разлику од Русије, ниједна чланица НАТО-а до сада није ни ратификовала поменути документ, нити му прилагодила бројност свог тешког наоружања. Распад Варшавског договора и ширење алијансе на исток само су додатно пореметили баланс снага у Европи и договор ЦФЕ довели до тачке бесмисла, сматрају у Русији.

Замрзавање учешћа у ЦФЕ само је први корак који Москва има у виду. Следећи би могао да буде иступање из Договора Русије и САД о ликвидирању ракета кратког и средњег домета, што је руски председник недавно, такође, наговестио. Уз то, јачање сарадње држава чланица Шангајске организације за сарадњу, која поред Русије укључује Кину, Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан, а коју су поједини западни аналитичари већ прогласили за „руско-кинески НАТО”, такође представља јаку карту на коју Кремљ може да рачуна.

Интересантно је да су руски медији јуче пренели вест да највећа држава на свету планира да се током 2008. реши 4.000 тенкова, 1.500 борбених авиона и више од 1,5 милиона најразличитијих комада наоружања. Реч је, наравно, о техници која је или застарела или јој је истекао рок употребе. Наиме, како је недавно саопштио начелник Генералштаба оружаних снага РФ генерал Јуриј Балујевски, према плану развоја ОС РФ до 2016. и 2020. циљ је квалитативно усавршавање, а не физички раст руске оружане моћи. „Данас се ратује интелектуалним оружјем”, изјавио је Балујевски.

Потврду оваквог става у уторак је изнео и Владимир Путин: „Главна гаранција безбедности Русије остаје мобилна, модерно опремљена техника оружаних снага. Само њихов висок, модеран ниво може поуздано да обезбеди одбрамбену способност Русије и заштити је од потенцијалних претњи”, указао је председник.

Поједини западни коментатори су оштро иступање руског председника пред војним врхом ставили и у контекст предстојећих парламентарних избора, заказаних за 2. децембар, на којима Путин предводи листу кандидата Јединствене Русије. Међутим, за овакво тумачење тешко је наћи чврсту основу пре свега стога што према последњим истраживањима јавног мњења, које је спровео руски истраживачки институт ВЦИОМ, на обезбеђење седмопроцентног цензуса за улазак у нови парламент, осим већ поменуте Јединствене Русије, може, евентуално, да рачуна још једино Комунистичка партија Руске Федерације.