Глобализација не смета трговачким ратовима

„Не волим производе одатле (Кина), који се продају у САД. Овде би требало да се производи, тамо да се продаје“. Тако је својевремено говорио Барак Обама. Председник не само да се добро сналази с афоризмима, него и речено поткрепљује делима. По његовом указу, свеже је оформљен Центар спровођења трговине (Trade Enforcement Center). Што се функција тиче то је нешто попут Аргуса са стотину очију, који би требало да прати америчке трговачке интересе у свету. У случају да открије некоректно понашање према америчким фирмама у иностранству - моментално известити о томе Бели дом. И одговарајуће повратне мере Америке ће убрзо уследити.

Крајем прошле недеље у СТО-у  је стигао ко зна који по реду протест САД поводом субвенција ЕУ авиаконцерну EADS, који производи Airbus авионе. У Вашингтону се већ припрема предлог за увођење санкција. Пре тога, средином марта, садашњи противници САД и ЕУ, а придружио им се и Јапан, пред СТО су подигли петицију против Кине.  А све у вези са смањивањем извоза ретких метала и са продајом постројења за производњу соларне енергије по дампинг ценама. У последњем случају, американци су прошли без СТО, просто натоваривши кинезе додатним казненим царинама. 

Покушаји ЕУ да натерају  иностране авиокомпаније да плате за загађивање своје атмосфере, убрзо су проузроковале стихијски антиевропски покрет састављен од скоро 30 земаља. Пекинг је изјавио о номарама поновног разматрања уговора о куповини Airbus. Москва је спремна да укине европљанима бесплатне услуге коришћења ваздушног простора. Остали оштећени такође немају намеру да ћуте.  Обриси протекционизама постају све видљивији. Трговачки ратови као последице економске кризе? „То је последица кризе система такозване слободне трговине“, оцењује директор Института глобализације Борис Кагарлицки:

„Ради се о слободи за транснационалне корпорације, које манипулишу ценама, тржишним токовима робе. Они добијају, а губе становници већине земаља. Владе, са своје стране, полако губе контролу. Настаје ситуација хаоса којим се не може управљати, која прети да прерасте у рат свију против свих. Једини излаз је протекционизам. То је стварност, ту нема шта да се уради, то је нормалан начин да се стекне контрола над глобалним економским системом. Проблем је данас у томе, што владе многих држава не желе да признају да је протекционизам непоходан и правилан курс. А не могу да спроводе ни један други. Зато сви заправо тајно спроводе политику протекционизма а покушавају да „ухвате“ друге у томе.“

Вирус прикривеног протекционизма,  са појавом финансијке кризе 2009. године, почео је да продире у Европу. Разуме се, не у облику „нужног одговора“. А Никола Саркози је у јеку предизборне трке припретио бојкотом, чак и својим колегама из ЕУ.

Британски и швајцарски трговачки експерти из центра Global Trade Alert потврдили су поменуту тенденцију 2012.године протекционистичке мере, те ће по њиховим проценама троструко претећи кораке ка либерализацији тржишта.