Албанци неће зид око Пећке патријаршије

Кампања против изградње зида и капије око Пећке патријаршије, који се раде уз благослов патријарха Павла и по пројекту Завода за заштиту споменика културе Србије, наставља се, упркос решењу Јоакима Рикера, шефа Унмика, јавља КиМ – Инфо служба. Грађевинска инспекција општине Пећ донела је 16. маја 2007. године решење којим се „наређује Пећкој патријаршији да обустави изградњу портирнице, као и зидање зида”. Манастир се истим решењем „обавезује” да поднесе захтев за урбанистичке услове, грађевинску дозволу код надлежних органа за грађевинске радове.
По препоруци министра Љуфти Хазирија и канцеларије премијера Косова, шеф Унмика Јоаким Рикер донео је сутрадан извршну одлуку 2007/25 којом се „суспендује одлука општинских органа у Пећи док се неспоразуми не реше”.

„Срео сам се са међународним званичницима, представницима Кфора, Цркве, али се нећу потчинити ничијој наредби, јер овде постоје закони и општинске институције које треба питати, а не игнорисати”, поручује Аљи Љајићи,  председник СО Пећ, након што је од шефа Унмика Јоакима Рикера добио извршну одлуку којом се од њега тражи да суспендује своју забрану за радове на зиду око манастира.

Да проблеми нису решени показује и протестни скуп ултрарадикалне националистичке организације „Самоопредељење” чије су присталице у суботу 19. маја носећи транспаренте пролазницима испред манастира делили летак у коме се СПЦ оптужује за узурпацију културне баштине Косова и напада манастир Пећка патријаршија због градње заштитног зида и, наводне, екстериторијалности.

Прва одлука општинских власти којим се забрањују радови, који су отпочели у фебруару ове године, донета је 3. марта 2007. да би убрзо била повучена након инсистирања међународних представника на Косову и Метохији. Грађевински радови, које изводи једна локална албанска фирма, под надзором архитекте Милана Ћатића из Пећи,

у међувремену су настављени и од предвиђених 614 метара зида до сада је саграђено 200 метара, укључујући и велику улазну капију испред које се налази контролни пункт италијанског Кфора.

„Изградња овог зида око нашег имања и нове капије је потребна нашем манастиру”, каже игуманија манастира мати Февронија, „због тога што на овај начин желимо да заштитимо наше имање и сестре које су често ових година бивале изложене вређању и гађању каменицама од пролазника”.

Због честих каменовања манастира италијански војници су на северној страни манастирског имања изнад саме цркве и порте манастира подигли импровизовани зид од врећа са цементом и бодљикавом жицом како би заштитили сестре од честог шиканирања Албанаца, пролазника, посебно у летњим месецима. Изнад манастира пролази пут који води из Пећи према Руговској клисури и лети овуда пролази велики број људи. Сестра Харитина из манастира наглашава да је изградња зида неопходна као дугорочно решење, јер вреће са песком не могу увек да остану, а „једном ће доћи и дан када неће бити италијанских војника, а нама треба заштита и безбедност”.

„Зид је пројектован тако да ће се потпуно уклопити у амбијент овог манастира из 13. века, који је однедавно на листи Светске културне баштине Унеска, тврди епископ липљански Теодосије, кога је патријарх Павле замолио да помогне сестринству у извођењу овог важног пројекта. Овакви зидови, како каже владика, могу се видети око свих манастира на свету и несхватљиво је да икоме може да смета заштитни зид када сличне зидове и капије можемо да видимо око већине кућа и имања на Косову и Метохији.

Владика Теодосије и мати Февронија састали су се 17. маја са челницима Пећи како би објаснили да се радови изводе на манастирском поседу, а не на општинској земљи, како тврде. Циљ градње зида није да се прави утврђење, већ да се огради манастирско имање  због безбедности  сестринства. Владика Теодосије је рекао да питање српске културне баштине на основу преговора који су вођени у Бечу мора бити решавано према посебним принципима, а не као да је реч о било каквим грађевинама. Поред свега, манастир Пећка патријаршија има три парцеле у граду Пећи које су већ годинама узурпиране, а општина није ништа учинила да то питање реши. Представници Унмика су пре овог састанка установили да је општински катастар у кратком року издао две различите карте катастарског манастирског имања што је отворило питање једностраног мењања манастирских међа и прилагођавања катастра политичким потребама општинских власти. Према валидној карти која одговара манастирској земљишној документацији, капија и зид се раде у потпуности на манастирској земљи, и то неколико метара унутар манастирских међа.