Европа размишља о космоплану

Европска космичка агенција проучава концепцију суборбиталног вишекратног космичког авиона Винчи, који је у стању да се попне до 107 километара, иза доње границе космоса. Ако се идеја допадне, у новембру на самиту ЕКА ће издвојити средства за пројекат.

Винчи треба да буде опремљен ракетним мотором на течни водоник и кисеоник, истим онаквим какав се пројектује за трећи степен ракете Ариан 5. Авион треба самостално да полети са аеродрома, да постигне троструку брзину звука, да пређе границу космоса (100 километара), да се налази неколико минута у слободном паду и да слети на исти тај аеродром. Као варијанту летелицу могу да направе у путничкој верзији (2 пилота и 6 туриста), али њена главна намена је лабораторија за вршење експеримената у бестежинском стању. З аконретне задатке неколико минута без гравитације сасвим је довољно, објашњава научни консултант РКК Енергија Виктор Сињавски.

Провера великог броја уређаја, инструмената, па чак људи вршила се у имитацији бестежинског стања у специјалним авионима. Током свега 10-ак секунди у њима су стварани услови слични бестежинском стању. Тако се проверавало понашање људи и вршили су се различити експерименти.

Није искључено да је европљане инспирисао пример САД, где на суборбиталним пројектима ради неколико приватних фирми, две се ове године припремају за летачке пробе. Између осталог њихови ракетоплани нису намењени само туристима, подсећа уредник листа Новости космонаутике Игор Афанасјев.

Све америчке фирме међу својим сервисима нуде метеоролошке, технолошке и биолошке експерименте. Летови висинских ракета сада су скупи и неисплативи. Сви експерименти те врсте изводе се на биолошким сателитима или на МКС. На Међународној космичкој станици они морају да се планирају неколико година унапред. Важније је понекад спровести брзи експеримент уз помоћ суборбиталног лета.

Пребацивање сваког килограма терета у орбиту кошта врло скупо, зато је неки нови уређај пожељно проверити у бестежинском стању још пре него што се пошаље на МКС. Суборбитални уређај би идеално одговарао том циљу. Али ЕКА не може да користи за огледе приватни амерички ракетоплан. То је забрањено унутрашњим правилима ЕУ. Свој еврпски уређај даће додатне предности – његов заједничи мотер са Ариан 5 провераваће се не у једном, већ у многим летовима, што ће омогућити да се добију прецизнији подаци о његовој поузданости.

Производњом оваквог уређаја бавише се приватне компаније, претпоставља Игор Афанасјев.

Суборбитлни авиони у САД и Европи нису државни приоритет. У програму НАСЕ нема никаквих суборбиталних авиона. Такав систем није сврсисходно укључити удржавни програм.

Перпсктиве коришћења Винчија за туристе врло су магловите, и не ради се само о томе што је судбина авиона за сада нејасна, говори Игор Афанасјев. За разлику од САД, у Европи нема чак ни правне базе за туристичке летове у космос. Експерт је такође уверен да суборбитални европски пројекти, а он је имао прилике да види неколико, нису погодни за туризам. Па и није чињеница да ће Винчи икада полетети. За сада је то само претпоставка.