ОДЛУКА НАНОСИ ШТЕТУ ПОЛИТИЧКОМ ДОГОВОРУ

"Оно што би требало дефинитивно урадити и можда и не чекати даљи развој структуралног дијалога је да се у процедуру у парламент БиХ упути Закон о Уставном суду БиХ који би се захвалио страним судијама и затворио мандат свој тројици страних судија који у ствари одлучују и доносе главне одлуке", рекао је Радојичић новинарима у Источном Сарајеву.

Радојичић сматра да Закон о Уставном суду треба оставити ту институцију у рукама домаћих судија, али и да је потребно прописати другачије процедуре доношења одлука, тако да витални национални интереси ниједног конститутивног народа не могу бити угрожени.

"Што се тиче државне имовине имамо политички договор о принципима њене расподјеле. Ова одлука наноси штету том политичком договору и очигледно може бити у интересу оних који не желе договор у БиХ", оцијенио је Радојичић.

Он истиче да је потребно наставити са реализацијом политичког договора о државној имовини и израдом аката који ће формализовати њену расподјелу.

"Ни они који би могли бити задовољни овом одлуком Уставног суда не треба да имају илузије да је било какву одлуку о државној имовини могуће донијети без Републике Српске, али ни било какву одлуку која неће уважити наше легитиминеинтересе и право на дио државне имовине", закључио је Радојичић.

Уставни суд БиХ закључио је на јучерашњој сједници да Република Србска нема уставну надлежност за регулисање правне материје која је предмет Закона о статусу државне имовине која се налази на територији Српске и под забраном је располагања, јер је то надлежност БиХ, те је он стављен ван снаге.

Ову одлуку Уставни суд је донио разматрајући захтјев садашњег замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Сулејмана Тихића за оцјену уставности Закона о статусу државне имовине која се налази на територији Републике Српске и под забраном је располагања.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 14. септембра 2010. године Закон о статусу државне имовине која се налази на територији РС и под забраном је располагања, а којим је дефинисано да та имовина буде укњижена на Републику.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко суспендовао је 5. јануара прошле године овај закон, све док се Уставни суд БиХ не изјасни о Тихићевом захтјеву.