Грчки сценарио за Португалију и Кипар

Растуће убеђење да Португалија може у перспективи да крене за Грчком и да иступи из зоне евра потрањује се конкретним финансијско-економским показатељима. Најалармантнији је за аналитичаре опасни раст доходности протугалских државних дужничких обвезница.

Овај показатељ је већ премашио 9% - тачније превладао гранични показатељ од 7%. Управо премашивање таког показатеља, по мишљењу експерата ЕЦБ, аутоматски ставља земљу у низ добитника међународне помоћи. Осим тога, Португалија се налази међу лидерима по нивоу незапослености. Према званичној статистици агенције Еуростат у мају текуће године овај показатељ је за Португалију износио 15,2% радно способног станвништва.

Још на пролеће 2011. године тадашњи шеф португалске владе Жозе Сократиш у програму националне телевизије признао је да је његовој земљи потребна помоћ од стране ММФ и Европског фонда финансијске стабилности у вредности од 80 милијарди евра. Али за сада у супротстављању очигледно означеном ефекту домино ЕУ ће морати могуће да рачуна само на сопствене снаге. Други кључни донор земаља зоне евра – ММФ, испољава намеру да се повуче чак из спасавања Грчке. Много ће зависити не толико од реферата мисија за оцену у Грчкој и Португалији, колико од распореда политичких снага у самој ЕУ.

Економски распоред, по мишљењу експерата, више или мање је јасан – истакао је у разговору за Глас Русије експерт Института за Европу РАН Владислав Белов.

- Очекујем да ће актуална 2012. година остати ипак година рецесије за већину земаља зоне евра. И чак тако велика економија као немачка неће моћи ове године да буде мотор изласка из кризе. Али већ 2013-14. године вероватно ће се појавити перспектива изласка из рецесије. Буџетска консолидација је наравно исправни пут. Али дата консолидација не треба да гуши реформе које земље треба да спроводе за излазак из финансијске кризе.

Ако спас Грчке и Португалије делује лидерима ЕУ као политичко питање, то се још у већој мери односи на Кипар, чија влада је много пута изјављивала да жели да добије помћ не само фондова ЕУ, већ и од Русије у виду кредита у вредности од 5 милијарди евра. Руски услови кредитирања по дефиницији су блажи, пшто нису део антикризних механизама које намеће Брисел. Ипак тешко да ће ЕУ пристати на продубљивање руско-кпарске финансијске сарадње. Јер овај пример може да буде заразан за исту ту Грчку и Португалију и поставиће ЕУ у неповољни геополитички положај.

Индиректно сведочанство увећања политичких спорова у ЕУ по питању помоћи проблематичним земљама била је одлука Брисела да настави рад мисије за оцену у Грчкој. На крају разматрања нових корака ЕУ у погледу Грчке највероватније ће се десити најраније на заседању Еврогрупе министара финансија држава чланица ЕУ 8. октобра у Луксембургу. А то значи да Португалија и Кипар треба да буду стрпљиви.