Карзај: мислећи на сламу

Западни медији осликавају превише мрачну будућност Авганистана после повлачења западних снага 2014. године, изјавио је авганистански председник Хамид Карзај. Он је допустио да то може бити форма притиска на Кабул, како би се утицало на његове будуће говороре са САД о броју преосталих војних база. Експерти не одричу у потпуности ову верзију, мада виде иза тог демарша тежњу авгаинстанског лидера да се цењка са Западом.

Авганистан ће бити сиромашан, започеће нова фаза грађанског рата, вратиће се талибани – на ове референце, по речима Карзаја, своде се прогнозе за период после 2014. године. Ако је то психолошки рат са циљем да се Кабулу наменту аргументи у корист присуства база, онда се питање помоћу њега неће зарешити, уверио је Карзај.

Јавном критком западних медија Карзај заобилази тему контрапритиска на Запад, покушавају да покаже такође стабилност свог режима, објашњава експерт Фонда за развој грађанског друштва Максим Минајев.

- Мислим да је то Карзајева политичка игра, покушај да се још једном испољи чврстоћа у дијалогу са Западом, у циљу стицања одређених политичких, војно-техничких и економских преференци. Не може се једнозначно тврдити да ли медији намерно сликају мрачним перспективе развоја републике после одласка коалиције или не. Ипак чињеница да ће проблеми безбедности у Авганистану остати очигледна је. Као и учешће земље у међународном промету наркотика.

Осим Запада тирада председника упућена је и локалним бирачима, наставља Максим Минајев.

- Карзај има политичке опоненте, спремне да воде борбу у легалном пољу, тачније посредством изборних кампања. И они су заинтресовани за то да преузму власт, да замене актуелног председника. Они имају подршку бирача. И наравно овим снагама он такође упућује своју изјаву.

Игра коју игра авганистански лидер нема никакве везе са оним што ће се у скоријој будућности десити у Авганистану. Карзају је време да размисли о личним гаранцијама.

Да ли ће му у томе помоћи стране трупе, не зна се. Немачки недељник Шпигел пише да у Авганистану после 2014. године треба оставити страни контигент од 35 хиљада војника, углавном Американаца. Ипак питање база је отворено.

И у контексту тако нејасне ситауције Карзају мало шта преостаје, осим напада у знак одбране. Да оптужи медије за мрачне прогнозе. Поново да изјави да стране трупе траже терористе у авганистанским селима уместо да их траже у Пакистану. Да се жали да је Запад лоше наоружао националну армију. Да се нада у склапање стратешког пакта са Пакистаном и да одмах испостави нереалистичне услове – да се екцеси преко границе прекину. А својим критичарима да обећа да се неће задржати на власти после другог мандата 2014. године и да ће дати оставку. И међу таквим разговорима треба мислити о главном: ко ће ипак помоћи да се простре слама одлазећем председнику. Исти тај Запад, где се вероватно неће превише увредити због критике, или такозвани умерени талибани?