Како роботизовати руску армију

Министарство одбране намерава да роботизује армију, саопштавају медији позивајући се на изворе у министарству одбране. У перспективи роботи треба да чине до трећину технике и наоружања копнених трупа. Упоредо са тим постоје сумње да ли је неопходан исхитрен прелазак снага на „нељудску“ базу.

Успеси роботизације

Роботи најразноврсније намене улазе у армијске редове све масовније. Беспилотне летелице и пловећи (надводни и подводни) уређаји, копнена возила разних типова преузимају не себе све више функција које су пре тога обављали људи.

Први пут таква техника војне намене појавила се још 30-их година, а у време Другог светског рата она је наишла на широку примену. Можемо се сетити немачких и америчких огледа са теледиригованим авионима бомбама, немачким теледиригованим Голијатима и других узорака.

Огледи су вршени и у СССР, на пример радови на телетенку – тенку којим се управља радијским каналима, намењеном за извиђање минских поља, пробијање пролаза у бодљикавим оградама, бацање пламена, постављање димне завесе, чишћење од гасова или чишћење терена од бојевих отровних супстанци. Ипак на тадашњем технолшком нивоу такав систем је било прилично тешко учинити поузданим, и почетком Другог светског рата радови су били прекинути.

Како се развијала техника и технологија количина теледириговане технике је расла. На преласку између 20. и 21. века копнени, ваздушни и поморски роботи свих врста почели су да играју све већу улогу у вођењу бојевих дејстава. Беспилотне летелице користе се за извиђање, указивање циља, навођење ракета. Многе од њих могу саме да погађају циљ. Копнени роботи се користе за уклањање мина, пробијање ограда. Осим тога, многи од њих су наоружани и могу да се користе за вођење борбе у условима високог ризика – рецимо у граду.

Роботе почињу да користе и у позадинском обезбеђењу – тако компанија Oshkosh Truck разрађује беспилотне теретњаке, а компанија Boston Dynamics је направила робота носача, који по облику подсећа на великог пса (зову га Биг Дог) и у стању је да пренесе до 75 килограма терета.

Ипак без обзира на брз раст потенциајла, роботи за сада нису достигли и још дуго неће достићи могућности војника и технике којом управља човек. Основно ограничење остају могућности оптике – никакав електронски оптички систем не може да се пореди са системом људски мозак-људско око који користи оптику као појачање. Још једно ограничење састоји се у одсуству правог вештачког интелекта који је у стању да оперативно реагује на ситуацију која се стално мења. То наводи на коришћтење управо теледиригованих, а не потпуно аутономних уређаја.

Чему тежити?

Из ових разлога за сада је рано говорити о масовној роботизацији руске армије. Треба пре свега решити задатак опремања одреда обичном савременом техником – од теретних возила до ловаца. И истовремено освајати производњу робота оних класа чије је постојање неопходно. Пре свега то су беспилотни обавештајци, минери и подводни уређаји за ратно ваздухопловство, копнене трупе и флоту.

Разуме се, при томе треба пратити светске тенденције у датој сфери и како се не би заостало и доспело у претерани ентузијазам поводом роботизације. Треба узети у обзир да до сада концепција роботизоване армије није била проверена у борби са противником који располаже савременим средствима радиоелектронске борбе. Узимајући у обзир такве примере као што је успешни покушај Ирана да спусти америчку беспилотну летелицу RQ-170 2011. године, за сада је немогуће гарантовати поузданост таквих летелица.

Илија Крамник,