Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Ганић призивао трагедију
16.08.2008. год.
БАЊАЛУКА, 16. АВГУСТА - Још средином фебруара 1994. године НАТО је донио одлуку о бомбардовању српских положаја у БиХ, али Бутрос Гали, ипак, на тај акт није ставио свој потпис - подсјећа Биљана Плавшић у својој књизи.
Ејуп Ганић, потпредсједник ратног Предсједништва БиХ, одмах након експлозије на Маркалама, телефонира Јасушију Акашију, који је био изасланик генералног секретара УН, и тражи хитно бомбардовање српских положаја.
"Читала сам стенограм и са ове седнице Председништва БиХ, из које је јасно ко је призивао трагедију" - наводи Плавшићева и додаје:
"Имала сам, тј. дошла сам до више стенограма председничких седница и читала сам у Шевенингену, чекајући мој транспорт за Шведску. То је за мене била `бисер` литература, јер су ми сви учесници седница познати и то у таквој мери да знам када неко нешто каже - шта то има да значи".
Он пише да је тај "оријентални марифетлук" проучавала у времену када је била члан предратног Предсједништва БиХ.
"Шта могу да знају Роуз, Акаши, Овен и цела међународна? Јер, оно што се говори не носи предочено значење већ оно што се подразумева" - напомиње бивша предсједница РС.
"Памтим један догађај који ми је остао у лепом сећању и за мене је значајан. Мислим да је то било средином маја, када је дошао руски патријарх Алексиј у Београд и заједно са нашим патријархом Павлом посетио РС. За њихов дочек била сам ја задужена и сачекала сам их на прелазу Каракај код Зворника.
Дуга колона возила ишла је према Палама где су се срели са председником Караџићем а онда смо кренули према Сарајеву, у команду Руског батаљона који је био смештен на Грбавици, делу Сарајева који је био под нашом контролом" - наводи Плавшићева.
Дан је био диван а сви Срби са Грбавице дошли су да поздраве два драга госта. Спонтана радост и срдачност била је присутна је на свим лицима, али и срећа што ће преживјети један дан без граната (таква је била наредба - оп. аутора).
"А ту, на Грбавици, неколико метара од мог стана из којег сам побегла 22. маја 1002. и који је касније гранатиран, Руска православна црква о свом трошку ће градити православну цркву.
Два патријарха су дошла да освештају земљиште на којем је постављен дрвени крст висине три метра. Људи су у реду дисциплиновано прилазили да их патријарси благосиљају.
А ја сам замишљала како ћу се после рата вратити у Сарајево. Чувала сам дуго, дуго, кључеве и присећала се негде прочитане приче о протеривању Сефарда из Шпаније. Мислим да је то било у 15. веку. Расули су се по свету али су чували кључеве својих кућа у Шпанији и предавали их новим генерацијама у нади да ће се једном неко вратити" - пише Плавшићева и додаје:
"Од свега тога не би ништа. Кључеве сам бацила. Нема повратка у Сарајево. Ни црква се није изградила јер је цело Сарајево Дејтонским споразумом припало Федерацији. Само се џамије граде".
Од свега, наводи она, "ту су само старачке године које проводи у затвору Хинсеберг, сећајући се минулих догађаја".
Ејуп Ганић, потпредсједник ратног Предсједништва БиХ, одмах након експлозије на Маркалама, телефонира Јасушију Акашију, који је био изасланик генералног секретара УН, и тражи хитно бомбардовање српских положаја.
"Читала сам стенограм и са ове седнице Председништва БиХ, из које је јасно ко је призивао трагедију" - наводи Плавшићева и додаје:
"Имала сам, тј. дошла сам до више стенограма председничких седница и читала сам у Шевенингену, чекајући мој транспорт за Шведску. То је за мене била `бисер` литература, јер су ми сви учесници седница познати и то у таквој мери да знам када неко нешто каже - шта то има да значи".
Он пише да је тај "оријентални марифетлук" проучавала у времену када је била члан предратног Предсједништва БиХ.
"Шта могу да знају Роуз, Акаши, Овен и цела међународна? Јер, оно што се говори не носи предочено значење већ оно што се подразумева" - напомиње бивша предсједница РС.
"Памтим један догађај који ми је остао у лепом сећању и за мене је значајан. Мислим да је то било средином маја, када је дошао руски патријарх Алексиј у Београд и заједно са нашим патријархом Павлом посетио РС. За њихов дочек била сам ја задужена и сачекала сам их на прелазу Каракај код Зворника.
Дуга колона возила ишла је према Палама где су се срели са председником Караџићем а онда смо кренули према Сарајеву, у команду Руског батаљона који је био смештен на Грбавици, делу Сарајева који је био под нашом контролом" - наводи Плавшићева.
Дан је био диван а сви Срби са Грбавице дошли су да поздраве два драга госта. Спонтана радост и срдачност била је присутна је на свим лицима, али и срећа што ће преживјети један дан без граната (таква је била наредба - оп. аутора).
"А ту, на Грбавици, неколико метара од мог стана из којег сам побегла 22. маја 1002. и који је касније гранатиран, Руска православна црква о свом трошку ће градити православну цркву.
Два патријарха су дошла да освештају земљиште на којем је постављен дрвени крст висине три метра. Људи су у реду дисциплиновано прилазили да их патријарси благосиљају.
А ја сам замишљала како ћу се после рата вратити у Сарајево. Чувала сам дуго, дуго, кључеве и присећала се негде прочитане приче о протеривању Сефарда из Шпаније. Мислим да је то било у 15. веку. Расули су се по свету али су чували кључеве својих кућа у Шпанији и предавали их новим генерацијама у нади да ће се једном неко вратити" - пише Плавшићева и додаје:
"Од свега тога не би ништа. Кључеве сам бацила. Нема повратка у Сарајево. Ни црква се није изградила јер је цело Сарајево Дејтонским споразумом припало Федерацији. Само се џамије граде".
Од свега, наводи она, "ту су само старачке године које проводи у затвору Хинсеберг, сећајући се минулих догађаја".
- Извор
- СРНА
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Tirzepatid je relativno nova terapija u oblasti dijabetesa i lečenja gojaznosti koja je privukla veliku pažnju svetske medicinske kao i šire javnosti zbog rezultata kliničkih ispitivanja. Reč je o sintetič...
Ишијадикус бол, познат и као бол у доњем делу леђа који се шири дуж ноге због прит...
Iako su ulaganja u zdravstvo širom Balkana među najvećim državnim izdacima, čini se da su pacijenti jednako nezadovoljni, i u članicama EU poput Hrvatske i Slovenije, i na celom...
Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва...
Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра...
Остале новости из рубрике »















