Тајни рат Велике Британије

10. августа се навршава 70. годишњица сусрета, који би могао да постане судбоносни за Грчку. 1943. године у Каиру су се ради разматрања проблема послератног уређења земље срели представници ослободилачког покрета. Утицај левичарских снага је био огроман, те је развој земље комунистичким путем био као никада могућ.

Међутим, Велика Британија, у страху од повећања утицаја «црвених» у Балканском региону, подржала је грчког краља Георгиуса Другог. Резултат каирског сусрета је постао конфликт монархиста и комуниста, који се касније претворио у грађански рат.

Од почетка Другог светског рата Грчка је била окупирана од стране нациста, те је у земљи деловао покрет отпора. Руководио им је Национално-ослободилачки фронт (ЕАМ), који се углавном састојао од левичара, прокомунистичких снага. Његове оружане снаге су постале Национално-ослободилачка армија Грчке ЕЛАС, најјачи покрет отпора у Грчкој, који је уживао поверење већине грађана.

Јачање левичара је забринуло Велику Британију. Зато је Лондон организовао у Каиру сусрет, где су се окупили представници ослободилачког покрета Грчке, британске владе и краљ земље Георгиус Други, који је отишао из земље 1941. године одмах после инвазије хитлеровских снага. Лидери ослободилачког покрета су иступили за стварање народне владе. Међутим, Георгиус Други није планирао абдикацију, у чему су га активно подржали Черчил и Рузвелт, - каже члан Института свеопште историје РАН Артем Улуњан.

- Грчка је једина балканска земља, која се није нашла под влашћу коммуниста. Зато је страх Енглеза и Американаца разумљив. Они су видели да у земљи постоји противречност између политичара, зато је немогуће створити блок снага. Као савезнике за своје планове они су видели само монархисте.

Почеле су огорчене борбе међу левичарима и Британцима. У децембру 1944. године у Атини и Пиреју су одржане масовне демонстрације за подршку комуниста. Фактички су борбе између британске армије и грчких партизана у децембру 1944. – јануару 1945. године постале увод у грађански рат у Грчкој (1946-1949), каже научник Института свеопште историје РАН Артем Улуњан.

- Управо од децембра 1944. године до фебруара 1945. године у време закључивања такозваних Варкишких споразума између ЕЛАС и Британаца (12. фебруара 1945. године је у Варкизију био потписан споразум између емигрантске владе и левичара Отпора о плебисциту по питању државног уређења у Грчкој) почеле су војне акције. Практично је грађански рат почео већ тада. Акције Енглеза су имале за циљ да контролишу земљу и онемогуће јачање ЕЛАС.

Захваљујући војној помоћи од стране САД, британска команда је успела да угуши устанак левичара, те 11. јануара 1945. године између ЕАМ и Британије био потписан уговор о примирју. У септембру 1946. године у Грчку се вратио краљ Георгијус Други, те је у земљи био одржан плебисцит. Била је створена комисија независних посматрача за контролу избора, али, према речима једног од њих, Георгиуса Пападагулиса, то је била неприкривена комедија. О слободи избора није било ни говора. Грађански рат је трајао све до 1949. године. Одлучујућу улогу је у њему одиграла комунистичка Југославија. Због несугласица с Совјетским Савезом влада Јосипа Броза Тита је лети 1949. године затворила границу с Грчком. Грчки партизани су изгубили своју основну помоћ, те су били приморани да обуставе борбу.

Уочи хладног рата је Велика Британија успела да прекроји политичку карту Европе и добије свог штићеника на Балкану. СССР је сачувао своје положаје у Албанији, Бугарској и Румунији. У самој Великој Британији те догађаје не воле да се сећају. Документарни филм Тајни рат је у тој земљи био демонстриран само једном – скоро пре 30 година, 1986. године.

Александра Дибижева,