Велике газде не воле синдикате

БАЊАЛУКА - Ово је моје предузеће, немате шта да тражите - једна је од најчешћих реакција на коју наилазе представници Савеза синдиката РС при покушајима да формирају синдикате и у приватним фирмама. Председница СС Ранка Мишић присећа се случаја једног бањалучког предузећа текстилне индустрије у коме је комплетан Синдикални одбор добио отказ кад је формирао синдикат. Акцијом Синдиката радници су ипак остали на послу.

Међутим, каже Мишићева, упорност већ даје резултате, па је у последњих неколико месеци формирано око 5.000 нових синдикалних организација у приватним предузећима текстилне индустрије и обућарства. Напредак је и у металској индустрији где је пре два месеца формирано око 3.000 нових чланова, највише у регијама Добој и Градишка.
„Наилазимо на проблем такозваног жутог синдиката, кога, форме ради, оснује послодавац, да би се борио за његове интересе, а не за раднике”, рекла је Мишићева и позвала све раднике да се синдикално организују јер се једино тако може створити неопходна снага за социјални дијалог.
Она је на дводневној радионици о теми синдикалног организовања, која се одржава у Бањалуци уз учешће неколико синдикалних савеза из окружења, подсетила да је прошло време синдиката који су организовали летовања и зимнице. Ово је, каже, време када синдикат води социјални дијалог, продајом рада кроз партнерство са послодавцима и Владом. Синдикат у приватним предузећима умногоме је још сан и у Македонији, каже председник македонских Независних синдиката Слободан Антовски. Проблеми су, каже, као и у региону, наступили распадом великих предузећа и приватизацијом њихових делова, у којима се нови власници понашају као диктатори.
„Наши приватници који су изашли из некадашњег система постали су велике газде, људи који располажу новцем, улажу у своје обезбеђење па нам нимало није лако ући у таква предузећа”, каже Антовски и додаје да је проблем и у слабој организацији синдиката у Македонији.
Према речима Анте Малована из хрватског Савеза самосталних синдиката, Хрватска је умногоме прешла пут синдикалног организовања у приватним предузећима. То је, каже, постало могуће тек онда када су „велике газде” посустале током оштре тржишне селекције, иако је пре тога улазак у „њихово предузеће” био готово немогућ.
„Док су се тражили радници, синдикати су били у много бољој позицији, јер су тада послодавци лакше пристајали на наше захтеве. Сада постоји много радне снаге, а радних места је мало. Очекујем да ће се стање и у РС веома брзо променити и да ће послодавци схватили да им синдикат може помоћи”, каже Малован. Солидан успех, синдикат у Хрватској, додаје, треба захвалити и масовном учлањењу радника, као и колективним уговорима којима решавају више од 90 одсто радничких проблемима.

Вође „на ноге” радницима
Директор Центра за образовање и истраживање приватизације гранских синдиката Србије Зоран Ристић упозорава да стопа синдикалног организовања у региону пада, а у Србији тренутно износи око 39 одсто. „Синдикалне вође морају ићи ‘на ноге’ радницима, јер је сваки од њих веома битан, они морају осетити да им синдикат може помоћи”, објашњава Ристић, те додаје да је компромис са послодавцима могућ, под условом да се не ради о минималним, законским правима.