Балканске авантуре украјинског гаса

Украјинска штампа је обавестила јавност о још једном успеху Кијева у борби за независност од руског гаса. После покушаја да се гас добије „реверсним испорукама“ преко Пољске, који нису успели због јако високе цене, украјинска влада је намеравала да се прикључи „Јадранском гасном коридору“ (ЈГК) у нади да ће добити јефтин гас из балканског правца. Овој машти није суђено да се реализује.

На седници Савета Европске уније, која је одржана 25. октобра, министар енергетике и рударства Украјине Едуард Ставицки је потписао споразум који омогућава Хрватској да купује гас на још незавршеном терминалу за пријем течног гаса и да га преко хрватског и мађарског гасовода испоручује Украјини. Максимални капацитет овог маршрута је 5-6 милијарди кубних метара годишње.

Пројекат ЈГК је чедо европског комесара за енергетику Гинтера Етингера, који се прославио додељивањем средстава за бесмислене гасоводе као што су Јаси-Унгени. Да се укратко подсетимо овог пројекта: европска средства су додељена, врпца пререзана, а дан после свечаног полагања првог сегмента цеви, румунски грађевинари су нестали заједно са цевима и техником. Исплаћени новац, раднике и савест румунских предузимача траже контролни органи, за сада безуспешно.

Мала је вероватноћа да ЈГК може било чим помоћи Украјини. Као прво, коридор ће у најбољем случају почети са радом 2017. године. Као друго, без обзира на то што пројекат терминала, који ће се налазити на хрватском острву Крк, постоји, уговора о испоруци гаса морским путем нема и нису ни предвиђени. Кривац за то је разлика цена гаса у Азији и Европи, која износи од 25-50%. И то у условима привредног раста азијских земаља и, очигледно, не скорог почетка рада јапанских нуклеарних капацитета. Текућа тржишна конјуктура приморава све произвођаче гаса, који могу да бирају тржиште за пласман, да испоручују гас у Азију, а не у Европу, где број терминала и пројеката терминала неколико пута превазилази најоптимистичније прогнозе расположивог гаса.

Ако би на тржишту стварно постојале значајне количине неуговореног гаса, онда би Украјина и могла да проба да заврши изградњу свог властитог терминала у Одеси. Међутим, украјинска влада нема ни новца, ни могућности да нађе гас.

Потписивање уговора о куповини гаса преко „Јадранског коридора“ даће украјинским политичарима могућност да још неколико година обећавају бирачима како ће се убрзо ослободити од Гаспрома. Када се и овај пројекат не реализује, Кијев ће смислити нову бајку за унутрашњу употребу.

Валентин Миндрешеску,