На струнама душа запјевала

Невесињац Мирослав Шиљеговић један је од бројних Херцеговаца који свирајући традиционални инструмент гусле, кроз епске стихове и пјесме, настоји да сачува сјећање на богату историју српског народа.

Кад год има слободног времена, Мирослав својим гуслањем подсјети све оне који га слушају на велике српске јунаке и вјечиту борбу нашег народа за мир и слободу.

Гусле су некад биле једини начин преноса информација о историјским дешавањима и оно што су једном забиљежиле не смије никад бити заборављено, категоричан је наш саговорник.

- Да се на овај начин кроз вјекове, с кољена на кољено, нису преносиле вијести о борбама и јунаштву српског народа, не бисмо знали нашу прошлост. Очување успомена на тај период обавеза је свих нас, јер народ без прошлости нема ни будућност - каже Мирослав, који уз гусле најчешће засвира пјесме о Старом Вујадину и другим српским јунацима, затим стихове с Косова и бројне друге. Њему најдража је она о мегдану Баје Пивљанина и бега Љубовића.

Гуслање у његовој породици је традиција, која се брижно чува и његује вјековима. Гуслали су његови прадједови, дједови, отац, па је било за очекивање да се и он прихвати овог инструмента. Гудало је први пут превукао преко струне с непуних осам година.

- И раније бих крадом узимао гусле, покушавајући да имитирам старије. Међутим, бранили су ми, уз изговор да морам бити довољно велики да могу да их држим. Када су ми први пут дали инструмент у руке, био сам пресрећан. У почетку је било тешко, нисам чак ни знао како се држе гусле ни шта да радим с њима, али сам имао силну жељу да будем што бољи - присјетио се Мирослав својих гусларских почетака.

Сада већ слови за једног од најбољих гуслара у Херцеговини, гдје у сваком граду има бар десетак заљубљеника у овај инструмент. За добро гуслање, осим талента и труда, најважније је, прича наш саговорник, имати душу.

- Битан је начин казивања пјесама, којем нису вјешти сви гуслари. Да би се код слушаоца изазвао осјећај националног поноса, да би стекао утисак да посматра историјску борбу или да би се чак измамила покоја суза, поједини стихови се морају наглашавати и пјевати из дубине душе - каже Мирослав.

Оно што га радује јесте чињеница да у херцеговачком крају још увијек има заинтересованих за гусле и гуслање.

- Још ми је милије то што све више младих људи показује интерес за овај вид очувања српског насљеђа - истиче Мирослав.

Осим гуслања, Мирослав се окушао и у прављењу овог инструмента. Досад је направио чак девет гусала, које је подијелио драгим људима. Он тренутно посједује четворо гусала, које је набавио у Србији и којима увесељава своје пријатеље и све оне који су жељни овог традиционалног звука.

- Гусле су симбол српског чојства у јунаштва, патње и страдања, као и вјечите борбе за слободу српског народа. Док год оне живе и постоје у нашем народу, постојаће и сјећање на часну и бурну прошлост - поручио је Мирослав Шиљеговић.