Европски "корак" у десно?

Најнижа излазност у историји избора за Европски парламент, слабљење социјалдемократских позиција и више места за представнике национал-десничарских партија, чињенице су које су обележиле изборе за Европски парламент.
 
И док се у Бриселу поздравља победа проевропских снага, са правом се поставља питање: како заинтересовати грађане ЕУ за рад Европског парламента.

Европска народна партија која окупља странке десног центра, и у новом сазиву Европског парламента представљаће највећи блок. За њима следе социјалисти па либерали, остављајући тако однос снага у новом сазиву парламента готово непромењеним у односу на претходни.

Европски избори, који представљају и својеврсан показатељ расположења бирача према локалној политици и политичарима, показали су да грађани Уније у највећој мери дају своју подршку конзервативцима, али су и у великом броју ипак казнили странке на власти, највише због тешких времена насталих услед глобалне економске кризе.


Незадовољство јача ултра десницу

Све мање интересовање за избореБилдунтерсцхрифт: Гроßансицхт дес Билдес мит дер Билдунтерсцхрифт:  Све мање интересовање за изборе

Због незадовољства грађана ЕУ актуелном политичко-економском ситуацијом, због незаинтересованости, али и необавештености великог дела од 388 милиона уписаних бирача у 27 земаља чланица, профитирали су, поред осталог, и националдесничари и евроскепитици, који су овога пута освојили више места у ЕП. Уколико би се ти и други посланици, који за сад не припадају ни једном блоку ујединили, могли би да формирају трећу по величини групацију у Парламенту. То је ипак мало вероватно, због њихових екстремно различитих ставова. 

Оно што се зна јесте да ће проевропске партије и даље имати већину у ЕП. Досадашњи председник ЕП, Ханс Герт Петеринг је по објављивању првих резултата избора изјавио:

„Изразио бих велико задовољство чињеницом да проевропске партије, као што су народна партија, социјал демократе, либерали и зелени, имају врло солидну већину у парламенту. Све их позивам да заједно наставе да раде на проевропском путу који Европу води у бољу будућност. Од представника оних партија које немају проевропске позиције очекујем да сарађују фер и објективно.“


Мала излазност води у кризу легитимитета

Петеринг је овом приликом изразио и жаљење због ниског одзива бирача. Само 43,4 одсто бирача дало је свој глас у избору за нови сазив ЕП. Од када је на првим изборима за ову европску институцију 1979. изашло 63 одсто грађана, сваким следећим избором тај процената је опадао. Парадоскално или не, током истог времена утицај Европског парламента је постајао све већи. Уколико се настави тренд опадања излазности бирача, могло би доћи кризе легитимитета ове институције, која би усвајањем Лисабонског споразума додатно требало да добије на значају у трасирању будућности ЕУ. Грахам Вотсон лидер савеза либералдемократа у ЕП је изјавио:

„Мислим да бирачи за сада не виде везу између свог гласа и формирања европских институција. Кад би могли да јасно виде како њихов глас утиче на састав ЕК или већине у парламенту, тада би грађани излазили и гласали и постојала би јасна релација између бирача и формирања администрације.“

Почетак дводневне конститутивне седнице новог сазива ЕП заказан је за 14. јул у Стразбуру, када би требало да буде изабран и нови председник парламента. Победа десног центра на овом изборима истовремено даје и велике шансе досадашњем председнику ЕК, Жозе Мануелу Барозу, да добије још један мандат на тој позицији.