Српско–хрватски односи на низбрдици

Два прошлонедељна догађаја – отказивање учешћа министра спољних послова Вука Јеремића на Кроација самиту у Дубровнику, јер му није дозвољено да говори на отварању, како је било договорено, и изјава председника Хрватске Стјепана Месића у Стразбуру да Србија мора да се „декосовизира”, односно да престане непрекидно да отвара питање Косова – у јавности су створили утисак да су односи између две земље кренули силазном путањом.

После хрватског признања Косова и тужбе за геноцид пред Међународним судом правде између Београда и Загреба наступио је период захлађења. А односи две најзначајније земље у региону почели су да отопљавају, посебно после мартовске посете Драгољуба Мићуновића, председника Одбора за иностране послове Скупштине Србије, Загребу и доласка бившег премијера Иве Санадера у Београд.

Најновије захлађење које је иницирала хрватска страна поклопило се са променама на тамошњој политичкој сцени, односно одласком Санадера са премијерског положаја и челне функције у ХДЗ-у па су неки склони тумачењу да је и то један од могућих разлога за другачије сигнале који стижу из ове земље. Да таква мишљења нису потпуно без основа говори и чињеница да је Јеремића, према информацијама „Политике”, на скуп у Дубровник позвао Санадер приликом недавног сусрета у Атини. Њих двојица су се договорили да се обрате учесницима самита првог дана и да се ту заврши њихово учешће јер је за други дан било планирано обраћање представника привремених косовских институција, а међу позванима је био и Хашим Тачи. Санадеров и Јеремићев план се, међутим, изјаловио јер су српском министру буквално у последњи тренутак из Загреба јавили да ће моћи да говори тек другог дана када и косовски представници што је он одмах одбио. До промене става Загреба дошло је напрасно о чему говори и податак да је већ у Дубровнику била десеточлана делегација Министарства спољних послова и да је Јеремић већ спаковао кофер. И поред Јеремићевог отказивања државна агенција Хина објавила је вест да Јеремић долази у Дубровник, огласило се Министарство иностраних послова Хрватске оптужујући Јеремића да је сам највише томе допринео својим изјавама, па се стиче утисак да је неко имао намеру да од читавог случаја направи скандал. Јеремићеву судбину доживео је и словеначки министар иностраних послова Самуел Жбогар због чега је и он отказао учешће на Кроација самиту. Понашање Хрватске, према неким незваничним информацијама, изазвало је негативне реакције код осталих учесника самита.

Међутим, без обзира на овакве „испаде” хрватске стране, како „Политика” незванично сазнаје, Србија неће доливати уље на ватру јер, како кажу наши извори, не би требало потенцирати разлике већ стишавати ситуацију. Српска страна је више пута предлагала Хрватској да се реши бар једно од бројних отворених питања која оптерећују две земље: положај Срба, повратак избеглица, станарска права, тужбе Међународном суду правде, границе између две државе…

Према речима Милорада Пуповца, председника Самосталне демократске српске странке, оно што се догодило у Стразбуру и Дубровнику још се не може тумачити као погоршање односа, али се може у то претворити уколико се кључни људи српске и хрватске политике не врате на оне позиције које су имали у последњих шест-седам месеци.

„О томе колика би била штета, не само за те две земље него и за регију, да се односи две земље трајно наруше не треба посебно говорити. Многа питања нису на ваљан начин решиле, а свакако и да промене на политичкој сцени у Хрватској носе многе непознанице како ће се та питања у будућности регулисати”, каже Пуповац за „Политику” и додаје да је у интересу Србије да има иницијативу у побољшању односа.

Професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Француској др Предраг Симић истиче да не треба имати илузију да ће нерешена питања из старије и новије прошлости и у будућности оптерећивати односе између две земље, али да је оно што их спаја заједничка европска перспектива.

„Од 2000. године и смрти Фрање Туђмана и одласка Слободана Милошевића ти односи су у једном континуираном успону, али са ’рупама на путу’. Застоји и проблеми у приближавају Србије и Хрватске ЕУ као и осталих земаља западног Балкана због заокупљености Брисела својим проблемима довели су до одређене нервозе. Уосталом и Санадер је своју неочекивану оставку образложио немогућношћу да превазиђе препреку, пре свега у односима са Словенијом”, објашњава Симић.

Оштро иступање Месића, он тумачи његовом склоношћу да на скуповима врло често износи своје ставове не само о Хрватској него и о другим земљама, посебно о Србији.

„У овом тренутку то су више сигнали упозорења ЕУ да западни Балкан не испусти из вида и са својих радара. Али и да не заборави искуство из деведесетих година када је до рата дошло између осталог и зато што су врата Европске заједнице била доста чврсто затворена за чланство бивше Југославије”, сматра Симић.

Зато је, како каже, овом тренутку проевропска оријентација Београда и Загреба оно што доноси стабилност не само у ове две земље него и у Босни и Херцеговини која од њих много зависи.