Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
У уставу ЕУ, нема Бога?
22.07.2009. год.
ЕУ је у почетку била економска заједница са заједничким тржиштем. У међувремену је реч о заједници 27 држава које чине политичку унију. Но, шта их држи заједно? Шта је основа или фундамент ове „европске куће“?
Често се, иако смело, говори о заједничким вредностима. Тог мишљења је и борац за људска права професор Бернхард Кемпен са универзитета у Келну.
„С једне стране, постоји државна институционализована страна ЕУ, у којој се гарантују основна људска права и слободе. Међутим, постоји и област која говори о религијским слободама. Једна заједница без бога за мене није замислива. Ми ћемо, наравно, у овој заједници морати да негујемо трансцедентални однос, иначе ће се заједница распасти.“
Појам бога, како је познато, није доспео у европски устав. Међутим, постигнут је договор о европском религијском наслеђу које је један од темеља ЕУ. Та формулација је присутна и у Лисабонском уговору. Да ли је та формулација више од уставне лирике, показаће време.
Формулација религијско наслеђе није конкретна. Она обухвата и све и ништа - католичанство, реформаторске цркве, јеврејство и ислам.
То сазнање је многе хришћане разочарало. Они би најрадије да се прецизира да је у питању европско хришћанско наслеђе. Није ли већ папа Јован Павле ИИ говорио о хришћанству као матерњем језику Европљана? Заштитник црквеног права, професор Штефан Мукел са универзитета у Келну каже:
„Нови европски уговор не садржи недвосмислено оно што бисмо као хришћани могли да очекујемо. При том се мора узети у обзир да у новом европском праву има много одредби које штите правни статус цркве и религијских заједница али штите и појединачне религиозне индивидуе. Много више него што је то био случај у досадашњем европском праву.“
Цркве и религијске заједнице се третирају као нераздвојиви партнер Уније, посебно када је реч о европској интеграцији. Лисабонским уговором је чак предвиђен отворен, транспарентан и непрестан дијалог са црквама и религијским заједницама. Међутим, тај дијалог није шире описан и прецизиран. Теолог Кристоф Мандри са универзитета у Ерфурту целу ствар посматра на прагматичан начин:
„Шта спада у Европу и религијско наслеђе није само историјско питање, већ је то политичко питање данашњице шта све треба да припада. Због тога се мора увидети да је интеграција у европску свест и политичку заједницу нешто што се тиче и муслимана који овде живе. Њима такође треба омогућити ту идентификацију.“
Религијско наслеђе, о коме говори Лисабонски споразум, отворено је дакле за даљи развој Уније. Тиме се европска кућа налази на променљивој основи.
Често се, иако смело, говори о заједничким вредностима. Тог мишљења је и борац за људска права професор Бернхард Кемпен са универзитета у Келну.
„С једне стране, постоји државна институционализована страна ЕУ, у којој се гарантују основна људска права и слободе. Међутим, постоји и област која говори о религијским слободама. Једна заједница без бога за мене није замислива. Ми ћемо, наравно, у овој заједници морати да негујемо трансцедентални однос, иначе ће се заједница распасти.“
Појам бога, како је познато, није доспео у европски устав. Међутим, постигнут је договор о европском религијском наслеђу које је један од темеља ЕУ. Та формулација је присутна и у Лисабонском уговору. Да ли је та формулација више од уставне лирике, показаће време.
Формулација религијско наслеђе није конкретна. Она обухвата и све и ништа - католичанство, реформаторске цркве, јеврејство и ислам.
То сазнање је многе хришћане разочарало. Они би најрадије да се прецизира да је у питању европско хришћанско наслеђе. Није ли већ папа Јован Павле ИИ говорио о хришћанству као матерњем језику Европљана? Заштитник црквеног права, професор Штефан Мукел са универзитета у Келну каже:
„Нови европски уговор не садржи недвосмислено оно што бисмо као хришћани могли да очекујемо. При том се мора узети у обзир да у новом европском праву има много одредби које штите правни статус цркве и религијских заједница али штите и појединачне религиозне индивидуе. Много више него што је то био случај у досадашњем европском праву.“
Цркве и религијске заједнице се третирају као нераздвојиви партнер Уније, посебно када је реч о европској интеграцији. Лисабонским уговором је чак предвиђен отворен, транспарентан и непрестан дијалог са црквама и религијским заједницама. Међутим, тај дијалог није шире описан и прецизиран. Теолог Кристоф Мандри са универзитета у Ерфурту целу ствар посматра на прагматичан начин:
„Шта спада у Европу и религијско наслеђе није само историјско питање, већ је то политичко питање данашњице шта све треба да припада. Због тога се мора увидети да је интеграција у европску свест и политичку заједницу нешто што се тиче и муслимана који овде живе. Њима такође треба омогућити ту идентификацију.“
Религијско наслеђе, о коме говори Лисабонски споразум, отворено је дакле за даљи развој Уније. Тиме се европска кућа налази на променљивој основи.
- Извор
- www.dw-world.de
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Tirzepatid je relativno nova terapija u oblasti dijabetesa i lečenja gojaznosti koja je privukla veliku pažnju svetske medicinske kao i šire javnosti zbog rezultata kliničkih ispitivanja. Reč je o sintetič...
Ишијадикус бол, познат и као бол у доњем делу леђа који се шири дуж ноге због прит...
Iako su ulaganja u zdravstvo širom Balkana među najvećim državnim izdacima, čini se da su pacijenti jednako nezadovoljni, i u članicama EU poput Hrvatske i Slovenije, i na celom...
Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва...
Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра...
Остале новости из рубрике »















