Група од 200 интелектуалаца за референдум о НАТО

Група од 200 јавних личности затражила је данас расписивање референдума на којем би се грађани Србије изјаснили о чланству Србије у НАТО.

„Грађани Србије су једини позвани да одлучују о својој будућности. У такве одлуке спада и питање чланства Србије у НАТО, на коме се легитиман одговор може дати само на демократском референдуму”, стоји у захтеву 200 јавних личности.

У захтеву, који је на конференцији за новинаре прочитао академик Матија Бећковић, тражи се благовремено расписивање референдума и истиче да је Србија војно неутрална земља која је претрпела „злочиначко бомбардовање и уништавање” током НАТО бомбардовања 1999. године.

Речју да је „Србија исток западу и запад истоку” одређен је њен пут, идентитет и положај међу народима, стоји у захтеву уз подсећање да Србија никада није била члан ниједног војног савеза и „било би неразумно и погубно да то учини баш сада уласком у једини преостали војни савез”.

„Остајући верна себи и својим традицијама, војно неутрална Србија није никакав изузетак. И низ европских држава, чланица Европске уније, нису чланице НАТО из својих принципијелних, историјских, политичких, економских, идеолошких, моралних разлога”, наводи се у захтеву.

У захтеву се наглашава да српски народ не може прећи преко чињенице да је НАТО бомбардовао Србију, „уз гажење свих освештаних норми међународног права”.

Референдум грађана уставно право
„Уз то, са најважнијих говорница света, Србија је више пута објавила да никада неће признати независну државу Косово. То значи и да никада неће ући у НАТО. Независно Косово је дело НАТО алијансе која је ту лажну државу створила и у њој себи доделила врховну и неприкосновену власт”, стоји у захтеву.

„Уласком у НАТО Србија би зато једновремено признала независност Косова”, наводи се у захтеву и истиче да, као и друге европске државе које нису чланице НАТО, ни Србија не би била ни мање европска, демократска и успешна.

Бећковић је нагласио да је референдум о чланству Србије у НАТО предвиђен Уставом, али да постоји бојазан да се то питање може решити иза затворених врата.

„Ово питање не може решити ниједна партија, влада, ни скупштина”, нагласио је Бећковић.

Председник Центра за националну стратегију у Београду Светозар Стојановић истакао је да је отварање јавне расправе неопходно, јер изјаве неких званичника о евентуалном чланству Србије у НАТО изазивају забуну.

„Сасвим нам је довољно Партнерство за мир са НАТО. Ако бисмо постали чланица НАТО не бисмо могли да задржимо тесне везе ни са врло бројном и значајном групацијом несврстаних земаља. А не бисмо ни очували углед земље која принципијелно учествује у мировним мисијама Уједињених нација”, поручио је Стојановић.

Смајловић: Одговор могу дати само грађани
Новинарка Љиљана Смајловић поручила је да је захтев за расписивање референдума оправдан, јер се такво крупно и судбоносно питање не може препустити политичарима.

„Такав одговор на референдуму могу дати само грађани ове земље”, рекла је Смајловић.

Поред учесника конференције, захтев су потписали лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница, епископи Српске православне цркве Амфилохије, Артемије, Хризостом, Атанасије Јефтић, бивши министри унутрашњих послова Драган Јочић и Душан Михајловић и бивши директор БИА Раде Булатовић.

Захтев је потписало и више академика, уметника и професора универзитета, међу којима су Емир Кустурица, сликар Бата Михајловић, Момо Капор, Коста Чавошки, Драгослав Михајловић, Василије Крестић, писци Душан Ковачевић, Синиша Ковачевић и Слободан Ракитић.

Већина земаља није организовала референдум
Већина земаља које су ушле у НАТО није организовала референдум, а оне које јесу, на пример Мађарска и Словенија организовале су га тек по завршетку преговора о томе и позива НАТО-а за учлањење.

„Уколико се процени да је расписивање референдума неопходно то треба учинити тек након што Влада обави преговоре са НАТО и буде позвана у чланство”, рекао је за РТС Филип Ејдус, професор Факултета политичких наука.

Он сматра да је у овом тренутку је то потпуно депласирано и додаје да референдум кошта јако пуно.

Истраживања јавног мњења у последњој деценији показују да је подршку НАТО-у пружало 20 до 25 одсто грађана. Та подршка је била и нижа после проглашења независности Косова.

Према најновијим мерењима агенције Стратеџик маркетинг, 20 одсто грађана подржава придруживање Србије НАТО-у, половина се томе противи, а 30 одсто је неодлучно.