Почетна страница > Новости
Није тешко претпоставити како ће украјинска опозиција реаговати на овај корак. Али теже је наговестити став Европљана.
Лидери тзв. Старе Европе су, по мени, просто одахнули душом. Сада не морају ништа измишљати: украјинска власт сама не жели у НАТО. Затро могу мирне душе да развијају односе са Русијом: са дневног реда скинути су овај и ранији фактор у дијалогу Москве и Кијева који су негативно утицали на њихове односе. А то је, као што је познато, увек било бременито гасним конфликтима који су погађали Европу. У ЕУ се, вероватно, и данас са језом присећа ситуација у почетку 2009. године, када су биле прекинуте испоруке руског гаса преко територије Украјине. Таква вам је међусобна веза. Узгред речено, управо Француска, Немачка и Италија нису журиле да отворе за нашу земљу врата у НАТО - да не би љутиле Русију, нити квариле руско-украјинске односе. Подсећам да нам је на самиту НАТО-а у Букурешту чак ускраћен План давања чланства у Северноатлантској алијанси. Само је обећано да ћемо некада моћи да се интегришемо у овај војно-политички блок.
Право да кажем, многи у Москви нису очекивали такав обрт догађаја. Прогнозирано је да ће Виктор Јанукович као шеф државе лавирати између Русије и Запада. Говорено је да не би требало полагати наде у принципијелно мењање украјинске политике. У каквом се правцу, по вашим мишљењу, ова политика данас развија?
По мишљењу Михаила Погребинског, није случајно то што се у новој редакцији Предлога закона о унутрашњој и спољној политици говори о осигурању пуноправног учешћа Украјине у општеевропском и регионалном систему колективне безбедности, постизању чланства у ЕУ, уз задржавање стратешких партнерских односа са Русијом - управо у таквом редоследу.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
„Стара Европа може да одахне душом…“
02.06.2010. год.
Из главног града Украјине, Кијева, стигла је добра вест
Из главног града Украјине, Кијева, стигла је добра вест: Савет за националну безбедност и одбрану одобрио је измене Закона о основима унутрашње и спољне политике земље, искључивши из њега тачку о интеграцији републике у НАТО. Предлог новог закона предат је у Врховну раду, где је већ за 3. јун заказана прва расправа о њему. Одлука која је одавно очекивана - приметио је директор Кијевског института за политичка истраживања и конфликтологију Михаил Погребински у телефонском разговору са нашим извештачем.
То је било у предизборном програму Јануковича и он се није одрекао најављене тезе пошто је постао председник републике. Овај став су јасно и гласно више пута најављивали и шеф државе, и министар иностраних послова. Следећи природан корак је уношење одговарајућих измена у Закон, конкретно у формулацију која је доста контроверзна. Према њој, Украјина има за циљ интеграцију у ЕУ и Северноатлантску алијансу под условом задржавања пријатељских, стратешких односа са Русијом. Закон у таквом облику усвојен је 2003. године, када је била нека нејасност поводом будућих односа Русије и НАТО-а. Тада се говорило малтене о приступању РФ Алијанси и теза украјинског закона није баш парала уши. Али веома брзо је постало јасно да није могуће спојити оно неспојиво, наиме: интеграцију у НАТО и изградњу стратешких партнерских односа са Русијом. требало је бирати нешто једно. Претходни председник Јушченко определио се за први део контроверзне реченице. А Јанукович жели да је жртвује ради добросуседских односа са РФ. Не сумњам да ће председничка већина у парламенту потврдити измене Закона.
Није тешко претпоставити како ће украјинска опозиција реаговати на овај корак. Али теже је наговестити став Европљана.
Лидери тзв. Старе Европе су, по мени, просто одахнули душом. Сада не морају ништа измишљати: украјинска власт сама не жели у НАТО. Затро могу мирне душе да развијају односе са Русијом: са дневног реда скинути су овај и ранији фактор у дијалогу Москве и Кијева који су негативно утицали на њихове односе. А то је, као што је познато, увек било бременито гасним конфликтима који су погађали Европу. У ЕУ се, вероватно, и данас са језом присећа ситуација у почетку 2009. године, када су биле прекинуте испоруке руског гаса преко територије Украјине. Таква вам је међусобна веза. Узгред речено, управо Француска, Немачка и Италија нису журиле да отворе за нашу земљу врата у НАТО - да не би љутиле Русију, нити квариле руско-украјинске односе. Подсећам да нам је на самиту НАТО-а у Букурешту чак ускраћен План давања чланства у Северноатлантској алијанси. Само је обећано да ћемо некада моћи да се интегришемо у овај војно-политички блок.
Право да кажем, многи у Москви нису очекивали такав обрт догађаја. Прогнозирано је да ће Виктор Јанукович као шеф државе лавирати између Русије и Запада. Говорено је да не би требало полагати наде у принципијелно мењање украјинске политике. У каквом се правцу, по вашим мишљењу, ова политика данас развија?
Развија се доста неочекивано. Јер, и ја сам претпостављао да ће Кијев и за председниковања Јануковича балансирати у духу политике Кучмине. Али Јанукович је одлучно узео курс на зближавање и интеграцију са Русијом. При томе, не видимо да она шаље неке јасне сигнале Европи. Историјски Харковски споразуми са председником Русије Дмитријем Медведевом о Црноморској флоти и ценама руског гаса за Украјину изненадили су наш политички истеблишмент. А шеф државе просто је испуњавао предизборна обећања онима који су за њега гласали. Да ли је то поштено? Поштено! Али Украјина је за сада подељена земља према геополитичкој оријентацији. Зато, ипак, предвидим покушаје нове власти да уравнотежи друштвене интересе.
По мишљењу Михаила Погребинског, није случајно то што се у новој редакцији Предлога закона о унутрашњој и спољној политици говори о осигурању пуноправног учешћа Украјине у општеевропском и регионалном систему колективне безбедности, постизању чланства у ЕУ, уз задржавање стратешких партнерских односа са Русијом - управо у таквом редоследу.
- Извор
- www.vostok.rs / Глас Русије
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Покретање сопственог бизниса увек је корак у непознато – узбуђење се меша са бригом, а амбиција са осећајем одговорности. Без обзира на делатност, сваки предузетник на почетку има исти...
Судско превођење ...
На први поглед, процес наручивања судског превода...
У савременом пословном окружењу, где је време један од најдрагоценијих ресурса, квалитетна шољица кафе постала је више од навике – она је део ритуала, средство повезивања, подстицај продуктивности и...
У свету дигиталног оглашавања, где се конкуренција из дана у дан појачава, Google Ad...
Ширење пословања један је од најузбудљивијих тренутака у предузетничком путу. После периода у којем се посао стабилизовао и почео да доноси резултате, јавља се прилика да се понуда прошири,...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
