Биљанини бубрези спасили два живота

Прије три мјесеца изненада је преминула Биљана Вракела (1955), директор Градске апотеке у Сребреници, која је своје органе раније завјештала, као донор, онима којима буду неопходни и одговарајући.


     Будући да је честа потреба за бубрезима у БиХ, један Биљанин бубрег већ је дат за трансплантацију Елведину Шабићу (1980) из Сребреника, а други Омеру Подановићу (1955) из Појица код Лукавца.

     Сазнавши за то, чланови Биљанине породице жељели су да упознају те људе како би са њима успоставили контакт. Омер и Елведин су испунили жељу породице Вракела и јуче су их посјетили у Сребреници. Кажу да се сада добро осјећају.

     "Када видим ову двојицу људи, као да се појави моја Биља. Она је на овај начин још жива. Драго ми је што сам упознао Омера и Елведина, људе којима је она помогла да живе", каже Биљанин супруг Марко.

     Омер Продановић каже да је он "након 20 година болести и седам година дијализе примио Биљанин бубрег и сада је здрав".

     "Још ми се чини да је ово све сан. Одлично се осјећам и не могу никако да испољим ријечима захвалност, али желим да се посјећујем са овим добрим људима и да одржавамо пријатељство до краја живота", каже Омер.

     И Елведин је оздравио захваљујући трансплантацији Биљаниног бубрега.

     "Наду да ће се за мене обезбиједити одговарајући бубрег потпуно сам изгубио. Али, ето доживио сам то и сада се добро осјећам захваљујући Биљином бубрегу. Жао ми је што је она умрла тако млада...Драго ми је што смо упознали породицу нашег спасиоца и свјестан сам да јој се никада не могу адекватно одужити", истиче Елведин.

     Биљанин син Илија каже да је његова мајка, као дипломирани фармацеут, била свјесна значаја завјештавања органа и одлучила је да то учини.

     "Ми смо били сагласни са мамином одлуком, а и ми смо одлучили да помогнемо другим људима и ево то је омогућило нормалан живот Омеру и Елведину. Са њима желимо бити пријатељи, јер знамо да они настављају живот - са бубрезима моје маме, који су у њима још живи" - каже Илија.

     Породица Вракела у Сребреницу је избјегла након пада Гламоча 1995. године и спријатељила се са великим бројем садашњих Сребреничана. Биљана је покренула активност поновног почетка рада Градске апотеке након рата и у њој је радила до изненадне смрти.

     И по ноћи је знала отворити апотеку да би дала неки неопходан лијек пацијенту, не гледајући ко је тај човјек.

     Због таквог односа према послу и људима Биљана је недавно предложена и једногласно је Скупштина општине Сребреница донијела одлуку да јој се за испољену хуманост постхумно додијели највише општинско признање.