Посвађали се генерали Адеми и Маркач

Загреб, 17. јула – Тек што је почело саслушавање сведока на суђењу хрватским генералима Норцу и Адемију, оптуженима за ратне злочине над српским цивилима и заробљеницима у Медачком џепу, све је очигледнија намера да се сва одговорност пребаци на Рахима Адемија.

Бивши шеф специјалне полиције Младен Маркач, којем је хашки суд дозволио да у Загребу наступи као сведок док чека почетак суђења у Хагу – попут његовог јучерашњег претходника Ивана Јарњака тврдио је пред судским већем да је главни командант војне акције у Медачком џепу био Адеми, а не командант 9. гардијске бригаде Мирко Норац, који је иначе због злочина над Србима у Госпићу већ осуђен на 12 година затвора.

Норчев адвокат Жељко Олујић је тврдио је да је Адеми наводно фалсификовао документ о оснивању Сектора 1, оформљеног за спровођење акције у Медачком џепу, за чијег је команданта одређен Норац. Ту тврдњу одбацили су још хашки истражитељи као неосновану, али она очито поново добија на актуелности.

Дошло је и до бурног сукоба двојице генерала пред судским већем. Када је Маркач изјавио да је специјална полиција у акцији у Медачком џепу била под командом Адемија, а не Норца, скочио је Адеми и повикао да „сведок лаже”, додајући да је управо од Маркача и потекла идеја о акцији у Медачком џепу.

После јучерашњих тврдњи Туђмановог министра унутрашњих послова, а данас генералног секретара ХДЗ-а Ивана Јарњака, да у Медачком џепу нису ни могли бити почињени ратни злочини над српским цивилима, јер цивила тамо није ни било (наводно су – по њему – сви, до старица и најтежих инвалида пуцали по хрватским војницима), већ се бележе прве реакције у јавности. Жарко Пуховски, донедавни председник Хрватског хелсиншког одбора, указује да је Јарњак „прелако закључио” да у Медачком џепу током акције Хрватске војске није било цивила.

„Очито Јарњак покушава да помогне оптуженима. Но, проблем је што Јарњак из чињенице да су неки наводни цивили били наоружани закључује да уопште није било цивила. Такав би његов став могао додатно негативно да делује на позицију оптужених зато што би се могло претпоставити да је и пре било обављено етничко чишћење, које је по логици ствари могла извршити само хрватска страна”, закључује Пуховски.

Међу зверским злочинима почињеним над Србима у Медачком џепу забележен је и онај над ретардираним Миланом Рајчевићем, којег су хрватски војници – како се наводи у оптужници – завезали за своје возило и вукли по путу, а затим га везали између два дрвета и гађали га ножевима, да би га на крају живог запалили. За такве догађаје Јарњак – како тврди – није знао, већ је за њих чуо из новина, иако је тада био министар унутрашњих послова РХ.

Суђење се наставља саслушавањем осталих бројних сведока.