Србија има најбољу репрезентацију која заиграти неће

На веб-сајту шпанске кошаркашке лиге (АЦБ) у поглављу резервисаном за нашу репрезентацију исписан је наслов: Србија – каква катастрофа! То се не односи на прогнозу за Европско првенство у Шпанији (3-16. септембар), већ на изостанак десетине врсних играча који из разних разлога нису могли да се ставе на располагање селектору Зорану Славнићу. Србија ће овог лета имати две сјајне петорке „на распусту”: Предраг Стојаковић (Њу Орлеанс, НБА), Ненад Крстић (Њу Џерси, НБА), Владимир Радмановић (Лос Анђелес Лејкерси, НБА), Коста Перовић (Голден стејт, НБА), Игор Ракочевић (Таукерамика, Шпанија), Милош Вујанић (Панатинаикос, Грчка), Дејан Милојевић (Памеса, Шпанија), Вуле Авдаловић (Памеса, Шпанија), Бојан Поповић (Уникаха, Шпанија), Урош Трипковић (Уникаха, Шпанија).

Стојаковић, Крстић, Ракочевић, Милојевић, Авдаловић и Трипковић изостају због повреда, Радмановић због претходно заказаног кампа у САД, Перовић да би се што боље спремио за прву сезону у НБА, Вујанић није нашао заједнички језик са селектором, а Поповић је био „прекобројан”.

Данас, на окупљању државног тима у Ковилову, биће познато и какав ће третман добити Александар Павловић (Кливленд, НБА) уколико буде у могућности да овог лета игра за Србију. Када су недавно у Црној Гори тражили од свих кошаркаша да се изјасне за коју ће земљу да играју, Баранин Павловић је без двоумљења поновио да је „Србија једина његова репрезентација”, али није прецизирао да ли ће већ овог лета бити у могућности да игра за њу.

Приче о „пропадању култа репрезентације” и „недостатку патриотизма”, којима се последњих година често објашњава криза наше кошарке, имају мало везе са суштином проблема, а много више с новим околностима у врхунском спорту који асовима намеће додатне обавезе и дилеме. Рецимо, прошлог лета су неки хтели да Крстића „разапну на крст” само зато што није хтео да „ризикује 40-50 милиона долара” (остао „без пребијене паре” због обештећења Партизану, а тек наредног лета склапа уговор којим се обезбеђује за читав живот).

И остале селекције имају сличне проблеме, а поготово наша бивша „браћа” – Словенци и Хрвати. Словеначки селектор Алеш Пипан не може да рачуна на четворку из НБА – Брежеца, Нахбара, Вујачића и Удриха, као и на проверене играче попут Бећировића, Милића, Ожболта, Јоксимовића и Маравића. Бек Бећировић, који је с Панатинаикосом освојио троструку круну (лига, куп, Евролига), после дугог размишљања морао је да одбије селектора који му је чак нудио посебан третман због његове старе повреде.

Хрвати су претпрошлог лета у Београду имали тим за медаљу, али су под „чудним” околностима изгубили у четвртфиналу од Шпаније. Да су сада комплетни могли би да припрете и највећим претендентима на злато – Шпанцима и Грцима, мада и без моћне центарске тројке, Вујчић, Багарић, Жижић, на којој би могли да им позавиде и многи НБА клубови, имају тим за респект. Поврх свега, неизвесно је да ли ће доћи прва звезда екипе Гиричек. Рецимо и то да је хрватска јавност жестоко осула паљбу на оне који нису могли (или хтели) да се одазову селектору Репеши.

Поред имена Дирка Новицког (Немачка), јунака ЕП 2005. у Београду, Андреја Кириленка (Русија) и Тонија Паркера (Француска) још стоје мали знакови питања. Слична је ситуација и с Мехметом Окуром и Хидајетом Туркоглуом (Турска). Као вође својих репрезентација ови играчи, сви из НБА, увек су имали посебан третман, па тако могу да дођу на припреме и четири недеље пре шампионата.

Када се говори о изостанку играча, није на одмет поменути „теорију” нашег бившег трофејног селектора Светислава Пешића који сматра да „не долазе углавном они који не верују у успех”. У прилог томе иде и чињеница да ће само Шпанија и Грчка доћи у комплетним саставима, а обе пуцају од оптимизма и убедљиво најбоље стоје на кладионицама.